Pismo za Estebana i druge priče August 2020 | Page 233

231
Helena Milošević
TAJNA KAMENA
Vrtoglavi let orla nad četinarima, nad tužnim, ogolelim arišima i
bujnim zelenilom borova i jela tu se završava... Tu on sanja, tu žudi
i voli... ko zna koga. Na toj steni je davno njegova duša usnila najlepši
san i rešila da sa tog mesta nikada nikuda ne ode. Po milioniti
put iščezla vizija mira vuče ka nepreglednom ambisu... u dubinu, ali
moćna krila brane da traganje za slobodom prestane. Visine... visine
su ono čemu teži, a zlatno pero u njegovom nevinom srcu piše još
jednu setnu bajku. Ta priča rođena iz jednog treptaja, iz trena potpunog
sjedinjenja sa prirodom, retko dopire do drugih, ali kad makar i
njen najmanji delić šapatom doleprša do uha nekog drugog zanesenjaka,
promeni mu život iz korena.
Ne strepi, prelepa ptico, ne osećaj strah od toga što si nekom na
tren otkrila svetlost svojih najvećih dubina. Možda je upravo to i bio
smisao svega: da tvoj nedokučivi i nedostižni spokoj nekom dalekom
postane inspiracija... Tu si, u šumu vetra, u talasima reke, u svakoj
silueti i nenametljivom lepetu krila u daljini... u nemom kriku ovdašnje
okovane prirode. Potpuni mrak odjednom zablista hiljadama toplih
boja, koje rasteruju strah i nemoć pred onim odakle smo svi
potekli. Bučni i ubrzani otkucaji srca nisu više odjeci nesigurnosti,
već bolne čežnje da se sa tobom stopi u jedno i vine iznad prosečnosti,
da u deliću sekunde izbegne iznad besmisla svog i svakog drugog vremena.
Vidim te nejasno i ne mogu da prepoznam predeo iz polusna.