Pismo za Estebana i druge priče August 2020 | Page 232

230 Dunja Kešetović
Ja 2: Čisto koliko moraš da budeš da te ne bi grizla savest. Ali
voliš ti taj neki emotivni mazohizam, da su ljudi loši prema tebi, da
manipulišu tvojim emocijama, a ti tražiš još. Zašto ne istetoviraš na
čelu jedno PLJUNI ME, pa da znaju ljudi kako da ti se dodvore ako
iz nekog misterioznog razloga imaju želju to da urade?
Ja 1: Hajde prestani.
Ja 2: Teško je čuti neprijatne istine, slažem se.
(Izlaze dvojnici, staju na centar scene.)
I: Sa tim nosom?
II: Koga lažeš?
III: Jadno.
IV: Vrlo tužna.
V: Pljuni me.
(Staju u široki krug, idu oko devojke, polako smanjujući obim,
govoreći svoje rečenice sve glasnije, dok ne dođu sasvim blizu i dok
zvuk ne postane nepodnošljivo glasan.)
Ja: DOSTA!
(Ostali bez reči padaju.)