Pismo za Estebana i druge priče August 2020 | Page 227

Mrtva ljubav nikad ne umre
225
„Sećaš se Aronove žene? Crvenokosa, lepa kô da nikad nije rađala,
a odraslog sina ima.“
„Da, šta s njom?“
„Video sam je danas, baš je nezgodno što sam je video.“
„Gde si je video?“
„U pogonu. Poslali me da sredim nešto, kad tamo – njih dve!“
„Koje sad dve?“
„Aronova i još jedna. Ta druga nije ništa naročito, znam je iz viđenja,
nos joj zavrnut kô kuka od ofingera, drugih oblina na njoj
nema. Pitao je kolega jednom: ’Je li, Kamila, imaš li ti sise?’ Ona
sva važna kaže: ’Imam!’, kô da ima skrivene milione, a on će: ’Pa
kad imaš, što ih nikad ne nosiš?’ Ceo kolektiv se smejao. Ma, nikakva
je, ne znam šta ta Aronova vidi na njoj.“
„A šta ima da vidi! Šuruju nešto njih dve? Jesi ih u krađi zatekao?“
„Krađa je ništa za njihov zločin!“
„Govori, šta su uradile?“
„Svukle jedna drugu do gole kože i milovale se. Dve žene, kô ljubavni
par! Nikad to nisam video. Nikad!“
„Samo si stajao tamo i gledao?!“
„A šta sam mogao?“
„Da ih prijaviš upravi, eto šta!“
„Pa, nije to moje nadleštvo!“
„I ti si mi neki zamenik! Sve treba da je tvoje nadleštvo!“
„A ta Aronova, žustra je kô vrag! Crvenokosa i bela. Kako bi tebi
stajalo da se ofarbaš u crveno?“
„Lisičji rep da nosim na glavi? Ne dolazi u obzir! Da je bog hteo
da se rodim kô lisica, ti danas ne bi imao ženu!“
„Dobro, dobro, nemoj da se ljutiš! Mislim da ova nije farbana, crvena
je i dole kao i gore.“
„Šta?!“
„Kažem, i sin joj je crvenokos, to im je nasledno.“
„Jadno dete pored takve majke.“
„Bogme, majka je opaka, mislio sam: ovoj drugoj kožu će posisati!
Da je neku manje baksuznu našla, od tolikog sisanja dva para grudi bi
joj iznikla! Ni na filmu to nema šta su njih dve radile, ni na filmu!“