Pismo za Estebana i druge priče August 2020 | Page 222

220 Marijana Čanak
„I bolje“, pomisli Klara pa kraj Silvije u kovčeg položi safir u
obliku balegara, jedno zapečaćeno i jedno neispisano pismo, penkalo,
mali hvatač snova, koji su zajedno isplele i sedam tvrdih bombona
punjenih sirupom od višnje.
„Ako ti šta zatreba, znaš gde sam“, šapnula joj je.
Silvijina deca radoznalo je posmatraju pa pružaju gladne ruke ka
kovčegu.
„Bone, bone!“, traže od Klare.
Silvijina majka se vraća, uzima decu za ruku, pokušava da ih
umiri i odvoji od Klare, deca se otimaju, ciče, padaju i ustaju, zaplaču
na sav glas. Pogrebni skup dirnut je tom pometnjom. „Siročići
mali, gledaće majka od gore na vas, nemojte plakati!“, govore
nemičuće usne. „Tuga“, mantraju, „tuga da se gleda, a kako li je
njima u duši, bog sveti zna!“ „Zna bog zašto je nju mladu uzeo.“,
klimaju glave saglasno, spuštaju pogled ka zemlji, očima bi raku
iskopali.
Dvojica u svečanim crnim odelima prilaze kovčegu, hvataju ga
belim rukavicama i nemo kažu: „Vreme je.“ Klara očima potvrdi da
razume.
„Putuj bezbedno, ovo ionako nije bio tvoj svet“, rekla je Silviji
pre nego što se kovčeg zatvorio nad njom.
Dok sveštenik crnji od pogrebnika radi svoje, Klara u sebi peva.
Nadglasava ga Silvijinim najdražim pesmama, a on ne zna od čega
mu se reči suše u grlu. Misli da je od žege, pa ubrzava. Kad je stigao
do onog dela u kome Silviju spaja sa mukama Hristovim, Klarino
telo zavibrira iznutra silinom od koje puca zemlja. Sveštenik
sipa vino u grlo, ako koja kap preostane, zaliće grob. Bele rukavice
spuštaju kovčeg, Silvijina majka prva se baci grumenom zemlje
kao kamenicom na mrtvu kći. Svi prilaze da urade isto, Klara
uzmiče, deci se dopada to grudvanje zemljom, pa traže još. Raka
je nabrekla od sveže zemlje. Kao lažna trudnoća ovenčana cvećem.
Kad su Silvijino uzglavlje proboli drvenim krstom zašiljenim kao
kolac, Klara oseti oštro probadanje između očiju. Ljudi se krste,
tanke voštanice krive im se među prstima, rastopljene na suncu.
Rasturena povorka gmiže ka malom restoranu, u kome će obedovati
Silviji za dušu.