Pismo za Estebana i druge priče August 2020 | Page 223

Mrtva ljubav nikad ne umre
221
* * *
Kad su bile devojčice, Silviju i Klaru sprijateljilo je jedno nespretno
pismo, koje nije napisala nijedna od njih dve. Pismo je napisala
Darja, ponavljačica iz zadnje klupe, a počinjalo je sa „dragi Klause“.
Klara nije sigurna kako se dočepala tog pisma. Seća se kako je njen
brat Klaus kipteo, crveneo i slinio, negodujući što mu ona zadire u
lične stvari. Isto tako je uverena da joj je Klaus sam pokazao pismo,
tražeći od nje da mu rastumači Darjin švrakopis. „Dragi Klause,
znam da je čudno, ali mislim da mi se dopadaš. Nemoj reći nikome.
Gledala sam juče kako igrate fudbal u dvorištu. Svi su preko tebe išli
kao da si samo još jedna linija na terenu. Ali ja sam videla da se rukama
hvataš za srce zato što udara kao čekić. Meni je važnije da imaš
tako silno srce, nego brze noge. Nisi kao drugi. Ako ti se dopadam,
sačekaj me u parku posle škole. Potpisaćemo se na onoj klupi ispod
dva kestena. Daću ti da mi pipneš srce ispod jakne. Onda ćemo ići
polako jer sam i ja spora. Tvoja Darja. P.S. Ako neko sazna za ovo,
ti si za mene mrtav!“ Klara je saznala, ali je čuvala tajnu. Počela je
da piše neodoljiva pisma, pisma kakva Klaus ne bi sročio ni za deset
godina. Potpisivala ih je sa Klarens i krišom ih je ostavljala ispod
Darjine klupe. Darja je već posle prvog takvog pisma zaboravila na
Klausa, koji je uporno čamio u parku nadomak škole.
Darjino ushićenje dosezalo je vrhunac, ni o čemu drugom nije mislila,
nego o Klarensu. Pitala se kakve su mu oči, da li je toliko visok
da će morati na prste da se propne da ga zagrli, vole li istu muziku,
nosi li naočare kad tako pametno piše, da li je dlakav po grudima,
hoće li joj to biti odurno ili muževno, šta uopšte znači reč muževno,
gde će je prvo izvesti, kakve kolače voli, šta će slagati mami kad
bude išla s njim, da li mora odbiti baš sve što joj ponudi ako je odvede
kući, pa čak i komad pite od jabuka, koju njegova mama možda
sprema najbolje na svetu, zašto prave dame ostavljaju desert netaknutim,
može li jabuka ostati otrovna i kad se ispeče, da li da se pravi
mrtva kad bude hteo da je poljubi, šta ako poljubac ne uspe, pa ostane
mrtva zauvek... Klara joj je vešto potpirivala maštu, raspaljivala
snove, odlagala susret. Darja je zaneseno promatrala dečake na školskom
dvorištu, posle nastave je ostajala duže, da sačeka smenu đaka
i da promatra još, sanjajući i strepeći od susreta sa Klarensom.