Pismo za Estebana i druge priče August 2020 | Page 205

Ubica se ne rađa. Ubicom se postaje.
203
bizarna ešarpa slagala se sa garderobom koju je obukla tog dana,
onako almodovarovski. Rekla sam joj to, posmatrajući njene bezizrazne
oči, koje su se gasile. Mislila sam da je bitno da bar toga bude
svesna. Uostalom, uvek je volela modu, nakit, haljine, štikle i sve
ono što čini ženu kakva ja nikada nisam bila.
Ta neobična ešarpa bila je fascinantna. Iz krvavih cvetova prerasla
je u zmijsko klupko, a potom se pretvorila u mlazove lave,
koja se hladila, cureći na tepih, koji ih je žedno gutao, šapućući
tajne o životu, smrti, moći, ljubavi i njihovoj igri zarobljenoj u vrtlogu
vremena.
Posmatrala sam je u tišini. Da je ovo film, izvadila bih joj srce,
za kraj. Nažalost, ona taj organ nikada nije imala. Da jeste, umela bi
malo bolje da čuva svoje tajne, ili bi ih živela bez potrebe za fasadom
lažnog morala.
Svuda po tepihu su bile rasute tajne, opojnog mirisa, poput prvih
ruža u proleće.
Te noći potopila sam se u kadu sa čašom vina. Znala sam da su
mediji to već predstavili kao najgrozniji incident u poslednjih nekoliko
godina, kao bolesnu igru u kojoj je ponovo pobedilo zlo. Verovatno
će me okarakterisati kao poremećenu osobu bez emocija,
razuma i savesti. Završiću prvo u zatvoru, a ako dobro odigram njihovu
igru, možda me prebace na psihijatriju.
Na moje iznenađenje, te noći spavala sam odlično. Mirno kao
dete. U snu me nisu proganjali prizori krvavih fleka po rukama, niti
njen zapanjeni pogled, ni naslovne strane časopisa, na kojima je, ironije
li, prvi put stajala moja fotka. Košmari su nestali, nije bilo policijskih
sirena, niti prizora krvi, suza, patnje, neuslišenih molitvi za
milost, čak ni trunka kajanja. Tu noć sam spavala snom pravednika.
Međutim, ujutru se ponovo sve promenilo. Nakon što sam otvorila
oči, shvatila sam da je svet oko mene preko noći postalo crven. Zidovi,
parket, vrata, posteljina, čak i majušne keramičke figure na polici
sa knjigama. Ustala sam i otišla do kupatila. Iz ogledala me je
posmatrao odraz bez osmeha, u nijansi ružinih pupoljaka. Odnekle
je dopirao miris rđe. Prinela sam dlanove licu. Bili su potpuno crni,
i vonjali su na krv.
Tog jutra sam prestala da razaznajem boje.