Pismo za Estebana i druge priče August 2020 | Page 203

Ubica se ne rađa. Ubicom se postaje.
201
Ta narukvica bila je njen zaštitni znak od dana kada je kročila u
agenciju.
Prošle su dve nedelje. Telefon je ćutao. Ona je dane provodila na
sastancima u vladi i u studijima televizijskih i radio stanica, podnoseći
izveštaje o radu i planovima za budućnost. Svi smo radili punom
parom. Jedino što se promenilo bilo je to što smo počeli da žickamo
cigare i kafu iz deska. Tečni sapun i poslednja rolna papira u nekom
trenutku su nestali iz toaleta i niko ih više nije doneo jer ih nije bilo.
Te večeri, na sajtu konkurentske agencije, osvanula je fotografija
zbog koje se u meni ponovo sve nenadano promenilo. Njena slika iz
restorana u koji je povremeno odlazila nakon što bi napustila moj
stan. Na slici je bila ona, sa osmehom na licu, u beloj košulji podvrnutih
rukava, sa Cartier narukvicom na levom zglobu. Samo, taj
njen osmeh na fotografiji nije bio upućen kameri, već devojci crne
kose, mojih godina, u haljini boje krvi, sa identičnom narukvicom
na zglobu leve ruke.
„Otkrivena tajna: direktorka poznate novinske agencije sa ljubavnicom
na ručku“
Sklopila sam oči, dopustila da naslov probije sve mehanizme odbrane
i potone do dna duše. Na površini su ostali samo dim cigarete,
mutna slova, koja su mi titrala pred očima i dotad nepoznat ukus rđe
i soli na usnama.
To što se desilo sutradan nisam mogla da predvidim. Nisam to želela.
Nisam to planirala. Jednostavno se desilo. Umesto novinskih
članaka koji su bili „iznad proseka“, ovoga puta su moje ruke stvorile
potpuno drugačije remek-delo.
Narednog jutra, navrat-nanos sam zakazala sastanak sa direktorkom
u vezi sa jednim tekstom o ubistvu iz nehata, koji sam pisala.
Naravno, tekst je bio izgovor. Imala sam potrebu da je pogledam u
oči i da iz njih pročitam ono od čega sam strepela i da dam otkaz ako
mi te oči potvrde istinu. Da uzmem nazad bar deo onoga što više nije
bilo moje – što zapravo nikada nije bilo moje. Činilo se da sam u njenoj
kancelariji provela čitavu večnost. Merena štopericom smrtnika,
ta večnost je trajala tek petnaestak minuta.
„Ne možemo da razgovaramo. Imam previše posla. Snađi se za
taj tekst sama.“