Pismo za Estebana i druge priče August 2020 | Página 202

200 Adrijana Krsmanović
Skliznule su sa mojih usana, pravo u kafu koju sam nam kuvala kada
mi je iznenada prišla s leđa, zagrlila me, i urezala na mom vratu ugriz,
koji je mirisao na dim cigarete, žudnju i sve njene tajne.
Neke stvari se promene u trenutku. I kada se promene, promene
i tebe. Promenivši reči koje izgovaraš kada ste zajedno, promeniš
sebe, potom i nju. Promeniš pravila igre, promeni se teren i onda ta
promena postane faktor koji vas obe bespovratno menja. Zapravo, ta
promena vreba dugo u vazduhu pre nego što se najzad primeti, kao
titravi obrisi svetla i tame isprepletanih na posteljini. Takva promena
samo čeka zgodan trenutak da izađe na svetlo dana i obavije sve oko
sebe kao miris ugašenih cigareta i aromatičnih sveća pred zoru.
„Znam.“
To je jedino što je rekla nakon što su te dve reči, koje su se otrgle
sa mojih usana poput nemirnog psića, doputovale kroz vazduh do
njenih malenih ušnih školjki sa diskretnim minđušama.
„Moram da palim. Idem da dam onaj intervju za jutarnji program.
Popij ti kafu umesto mene. Čujemo se.“
Minut-dva kasnije, u mom stanu lebdeo je dim njenih preskupih
cigareta, miris sveže kafe i svest da je sve iznenada postalo drugačije.
Iz mene je pobegla tajna, kao šareni leptirić koji živi samo jedan dan.
Sve je delovalo na prvi pogled isto kao pre. Kafa je imala isti ukus.
Lucky je goreo jednako brzo pod mojim prstima. Nažalost ili na
sreću, znala sam da je sve to samo privid jer više ništa nije isto.
Plata je kasnila već drugi mesec. Nije o tome želela da priča. Nije
zavisilo samo od nje. Čekala se odluka vlade o budućnosti agencije.
Prolazili su dani. Takav je bio dogovor. Ona je uvek bila ta koja se
javlja prva, i bira. Moje je bilo samo da potvrdim.
Narednih nekoliko dana imali smo previše posla, nisam razmišljala
o svemu što se promenilo tog jutra. Ne bi bilo ni poente. Ona
je udata. Ima klince s tim likom. Sve i ako prema meni oseća bilo
šta, nema tu šta da se kaže. Razvod nije opcija jer bi to naškodilo
njenoj reputaciji. Ona je ozbiljna porodična žena na čelu firme koja
se poslednjim atomima snage opire žrvnju tranzicije. Nema ona ni
razlog, a ni vremena da se razvodi tek tako, pored svih vetrenjača
sa kojima se bori godinama unazad, sa sarkazmom na usnama, masivnom
burmom na prstu i Cartier narukvicom na zglobu leve ruke.