Pismo za Estebana i druge priče August 2020

Ona, Lakšmi 189 i prefinjena, okružena uglavnom „otpadnicima“ iz svojih porodica, vere i tradicije, sa toliko ljubavi i podrške razgovarala bi sa svakom hidžrom koja bi joj se požalila. Hidžre su u Indiji poznate od davnina, one se pominju i u svetim knjigama, ali su u društvu obespravljene, ponižavane, zlostavljane i služe samo da se pored njih prođe, da ih neko na ulici prostreli pogledom, seksualno iskorišćava ili, eventualno, da im iz sujeverja svojstvenog samo hinduistima, zatraži blagoslov kako ih ne bi pratilo prokletstvo hidžri. One sebe vole da nazivaju i „kinar“ (kinara) prema induskom mitološkom biću, koje je delom čovek, delom konj i delom ptica. To su prema mitologiji bila nebeska bića, obdarena za muziku i ples, bića koja vole, koja su voljena i koja dugo žive. To su bića koja nikoga ne mogu da povrede, veoma su osećajna i krhka, poput ptica. Neko ih opisuje i kao vile koje imaju dvostruku prirodu, dvopolna bića koja obitavaju u jednom telu i koja jedno drugo obožavaju i poštuju i na koje se gleda kao na polubogove. Njihovo postojanje se vezuje za prostore Indije, Indonezije, Tibeta, Pakistana i deo su kako indijske, tako i budističke mitologije. Njihovo ime kinara na sanskritu, posve simbolično, ima značenje „da li je ovo muškarac?“. Ovo pitanje je Lakšmi sebi odavno postavila i na njega odgovorila i tako razrešila svoju ličnu dilemu. Ali nije se tu zaustavila. Želela je da pomogne i drugim ljudima poput sebe kako bi oslobodili ono zarobljeno biće u sebi i na svom životnom putu koračali kao hidžre. Tako se njena dugogodišnja borba, javno istupanje i razgovori na veoma osetljive teme, kako sa pripadnicama najnižih slojeva hidžri, tako i sa zvaničnicima na najvišem nivou u Indiji i svetu, na kraju ipak isplatili. Lakšmi je postala ikona te obespravljene populacije i jedna od najuticajnijih indijskih aktivistkinja, koja će zasigurno biti zapisana zlatnim slovima u modernoj istoriji Indije kao ličnost koja je svojom harizmom, obrazovanjem i upornom borbom uspela da postigne nemoguće, a to je da Vrhovni sud Indije prihvati da pored žena i muškaraca postoji i treći rod, čime su hidžre i zvanično postale deo društva sa pravom glasa i pravom da se izjasne kao treći rod. Uspela je čak i da postane prva transrodna osoba koja je 2008. godine Aziju i Pacifik predstavljala u Ujedinjenim nacijama. Njen glas se uvek daleko čuo i uvek je imao odjeka, jer ona je Lakšmi.

Pismo za Estebana i druge priče August 2020 | Page 191