Pismo za Estebana i druge priče August 2020

188 Ana Stjelja „prokažene“ zajednice, za koju uvek ističe da je jedna od najstarijih transrodnih zajednica na svetu. U Indiji, podeljenoj strogim kastinskim sistemom te duboko ukorenjenom tradicijom, koja se ne menja vekovima, to je bila i više nego šokantna odluka. Ali za Lakšmi to je bio jedini izbor, onaj koji je napravilo njeno srce i od koga ni po koju cenu nije nameravala da odustane. Koliko god to teško palo njenim roditeljima, posebno ocu kada se prvi put suočio sa istinom, Lakšmi je bila svesna toga da je od samog rođenja zarobljena u telu muškarca, ali da se ne oseća tako i da u skladu sa svojim unutrašnjim osećajem to ne želi da bude. Svoje visoko obrazovanje i preko potrebnu podršku porodice te umetničku sklonost i vrsnu retoriku iskoristila je da progovori o problemu o kome se u Indiji nerado govori, a to je da na ovom svetu postoje transrodne osobe, koje se ne osećaju ni kao muškarci ni kao žene, već kao treći rod. Lakšmi je svoj izbor napravila hrabro, utemeljenje tražeći u svetim knjigama i indijskim epovima poput „Ramajane“ i „Mahabharate“, koje rado citira kad god ima prilike da govori pred velikim brojem ljudi širom sveta, koji je pomno slušaju i koji joj se dive. A ona se divila i sama sebi, posebno na početku dana, kada bi satima sedela ispred ogledala, pažljivo na svoje lice stavljajući tradicionalni šminku, koja indijske žene ulepšava vekovima unazad. Posebno bi joj srce zadrhtalo kada bi na svoje pune usne stavila crveni ruž, po kome je i nazvala svoju autobiografsku knjigu „Red Lipstick“, sa podnaslovom „Muškarci u mom životu“, koju je objavila renomirana izdavačka kuća „Penguin“. Potom bi veoma pažljivo, sa puno radosti, oblačila jedan od svojih brojnih elegantnih raznobojnih sarija, koji su joj savršeno pristajali i činili je ponosnom na to što jeste. Volela je sebe i bila u skladu sa sobom i to osećanje zadovoljstva niko nije mogao da joj poljulja niti oduzme. Kad god bi posetila neku od zajednica hidžri, Lakšmi bi sa strpljivošću i sa punom pažnjom satima slušala šta muči njene sunarodnice, sa kojima se saosećala poput majke ili starije sestre. Iako pripadnica najviše kaste, Lakšmi je bez imalo snobizma sedela u sobama i sobičcima u katkad neljudskim uslovima ne bi li saslušala sve probleme sa kojima se suočava LGBT populacija u Indiji, a posebno hidžre kojima i sama pripada. Ona, tako dostojanstvena, obrazovana

Pismo za Estebana i druge priče August 2020 | Página 190