Pismo za Estebana i druge priče August 2020 | Page 184

182
Marko Marčec
za čime stvarno tragam. A to je, kao što rekoh na početku, neko kao
ti. Ako već ne možeš da budeš ti.
Rekao mi je da dođem u devet. To mi je delovalo mnogo rano, ali
nisam se bunio, nisam želeo ni na koji način da komplikujem. Ispred
njegove omanje kuće sam se nacrtao tačno na vreme. Unutrašnjost
je bila sređena, ali nekako starinska, delovalo je kao da kuća pripada
nekom drugom. Utisak je u startu pokvarila njegova ne naročita radost
kad me je video, ali sam brzo shvatio da to nije do mene, nego
je on sam bio pomalo tugaljiv, odsutan, što je prekrivao čas blagim i
zavodljivim smeškom, čas blago surovim pogledom.
Brzo se pokazalo da me nije pozvao u devet zato što mu je potrebno
mnogo vremena. Sve je trajalo nepunih deset minuta, rekao bih,
i iako je bilo energično, opet nije bilo mnogo prisutnosti. I posle je
vrlo brzo otišao do kuhinje „na sekund“, a zadržao se skoro pet minuta.
Svakako ga je nešto mučilo, ali nisam naročito imao volje da
se u to udubljujem. Ta moja nezainteresovanost se, međutim, u trenutku
promenila kad mu je, dok je bio u kuhinji, stigla poruka. Bacivši
pogled na telefon, zaigralo mi je srce dotad najjače te večeri jer
sam video da je poruka – od tebe. Videvši da još ne dolazi, otvorio
sam je, srećan što ću te čuti, bar ovako. Ipak, baš kad sam počeo da
je čitam, čuo sam ga kako se vraća, pa sam telefon brzo vratio na
mesto. Uspeo sam da pohvatam samo prvih nekoliko reči, ali mi je
bilo jasno da nisu nimalo afirmativne. „Molim te, nemoj više da me
zoveš i da me tražiš...“, glasio je početak, a video sam da ima još nekoliko
redova.
Znači, ti si taj problem! Pa naravno, kako to nisam odmah pomislio?
Verovatno se i ja tako ponašam u poslednje vreme, samo što
nisam toga svestan. I tako, zbog tebe, umesto da, kao što sam planirao,
pri odlasku odatle na tog lika zaboravim, ja sam mislio samo na
njega. Bio sam prestravljen, rekao sam da sam u žurbi, obukao majicu
naopačke i izjurio napolje. Iako nemam nikakve dokaze, zaista
sam odmah pomislio da si u opasnosti. Sve ono što sam ja pomislio
da uradim pošto si me odbio, delovalo mi je da će on stvarno uraditi.
Spavao sam ni manje ni više nego sa svojom Senkom. Znači, zato je
bilo tako užasno. Ne mogu da zovem policiju jer nemam dokaze ni
za šta, samo neke moje spekulacije, a i da imam dokaze, teško da bih