Pismo za Estebana i druge priče August 2020 | Seite 183

Tražiš? 181
I ne, neću se čak ni opijati. Neću preduzeti apsolutno ništa da izađem
iz ove umrtvljenosti, već ću je pustiti da splasne sama, a trebaće za
to mnogo više od dvanaest minuta. Jedino što ću preduzeti, jeste da
ću se više muvati. Četovaću sa četvoricom odjednom ako treba, ne
da te zaboravim, jer do toga neće doći nikad, nego u nadi da se zaljubim
još jače, ako je to uopšte moguće. I ne mogu da kažem, ima
finih likova, i te kako, i da me je neki od njih pitao da se vidimo, ja
ne bih odbio, ali do toga nije došlo. Jedan me je u startu savatao da
mi sa ogorčenjem priča kuda ide ovo sa slobodama kad i deca hoće
da menjaju pol, drugi mi nije mnogo šta pričao, nego bi na sve što ja
kažem, umirao od smeha i slao mi brda poljubaca da bi samo odjednom
nestao, treći na nešto moje nije odgovorio, pa sam prestao i ja,
u strahu da sam rekao nešto ružno, uvredljivo ili, ne daj bože, konfuzno.
Upoznao sam i nekog vrlo sličnog meni, sa identičnim interesovanjima,
stavovima i fobijama, i strašno sam se nervirao što ne
mogu da se prosto u njega zaljubim. Zašto moraš da budeš samo ti.
Ko si ti uopšte? Ti i ne postojiš, ti si samo slika u mojoj glavi, a takve
slike, kao što sam već video, stvarnost vrlo često demantuje.
Iako sam ih dosad uvek odbijao, nikad nisam rekao da sam skroz
protiv kombinacija. Više je tu na snazi opet ta moja nepoverljivost,
pa šta ako ovo-ono, sve te neke osobine koje su ovde najnepoželjnije.
A i kad sam se konačno opustio i odlučio da dam šansu svemu što
mi se ovde ponudi, ni tad stvari nisu išle mnogo glađe. Jedan tip je
bio skroz samo za to i uopšte nije loše izgledao i ja sam se prepustio,
odgovarao sam na sve što je tražio i umesto da se stvar odradi brzo i
lako, samo se odužilo u beskrajno četovanje o najprljavijim stvarima,
u svako doba dana i noći. I opet, u nekoj mojoj želji da malo stvari
učinim zanimljivijim, lupim neku glupost, na šta se on kiselo nasmeja
i otad ga više nema. A svi koji su brži i konkretniji, za viđanje odmah,
nekako su uglavnom ili matorci ili žive predaleko. I taman kad sam
digao ruke i od toga, pojavio se prihvatljiv predlog. Četiri godine stariji,
solidnog izgleda, a vrlo blizu. „Tražiš?“ „Nešto neobavezno.“
„Ok.“ Naravno, neće ni to učiniti da te zaboravim, možda ću se samo
osećati gore, ali moram da dokažem sebi da nisam lenj za život. Ako
počnem od nečeg ekstremno brzog kao što je veza za jedno veče,
možda ću kasnije sa više poleta i manje lenjosti ulagati napor i u ono