Pismo za Estebana i druge priče August 2020 | Page 182

180
Marko Marčec
Kad sam konačno poslao sliku uz „hej“, obuzela me je neopisiva
euforija. Kako god mi budeš odgovorio, šta god bilo, nema
veze, ja sam uradio šta sam hteo i zbog toga sam beskrajno srećan
i ponosan. „Kako god budeš odgovorio. Šta god bilo.“ Heh,
odjednom više nismo Nil i Kris. Čim zakoračiš u svet, on mora
da te u nečemu demantuje. I dugo me ta euforija nije napuštala,
iako nisam odmah dobio odgovor. Znao sam da ti nisi od onih
koji svakog časa proveravaju, već ulaziš tačno određenih dana,
rekao bih vikendima, a ja sam ti poslao sliku u ponedeljak. Dug
je i miran put do subote. Ipak, neočekivani preokret se desio na
pola puta, u sredu, kad si se sasvim neočekivano pojavio onlajn.
Izgleda da ipak nisi tako čvrstog karaktera kao što sam mislio.
Šalim se, izvini, samo, molim te, odgovori. Sinovao si? Dobro,
polako, verovatno nisam jedini, ipak si ti najmarkantnija pojava
ovde. I da nisi zainteresovan, sigurno ćeš mi barem to reći, zaslužujem
toliko, to mi je trideset sedmi selfi. Trebalo je ipak da
se obrijem. Bio onlajn pre dvanaest minuta? Kako kad je malopre
pisalo da si sad onlajn? Toliko baguje Grajnder? Dvanaest minuta
sam se uzalud nadao, ne znajući da je sve već rešeno? Ušao si,
video me, rekao „meh“, vratio se na neke mimove, kod drugog
me već zaboravio. Ne samo da si mi uništio život nego si mi bez
razloga uzeo dvanaest minuta.
Ali ja to ne prihvatam. Kako mogu tolike želje, nadanja da se saseku
u trenutku? Iako te sad mrzim, želim nešto da preduzmem. Bilo
šta. Da se javim ponovo? Koliko se njih meni javljalo po pet-šest
puta, pa šta. Ali oni su bili anonimni, a ja sam se odmah prikazao.
Da li da izrazim ogorčenje koje osećam? Ili nekako da ga pretvorim
u šalu, niko normalan neće iskulirati dobru foru. Sve bih ja to sad,
odjednom, ali hvala bogu, imam kočnicu. Imam zdrav razum, koji
mi govori da šta god uradio, samo ću stvari učiniti gorim. Mnogo
gorim. O da, ja mnogo „gorim“. Da sam ti uživo prišao, imao bih
prava na drugu, možda i treću šansu. Ali onlajn svako navaljivanje
te čini manijakom, svaka ironija preti da bude shvaćena bukvalno,
pogotovo kod mene, koji skoro da i ne koristim smajlije, a mnogo
volim da lupetam. Pogotovo, „pogotovo“ u ovakvoj situaciji, gde ni
ja sâm ne znam kako bih reagovao.