Pismo za Estebana i druge priče August 2020 | Page 163

Lepotica 161
ritmu, ritmu punog kolorita. Kao da mi je bio na dohvat ruke, ali nisam
mogla da ga dotaknem. Bila sam svirepo izbačena iz igre i osuđena
da budem pasivni posmatrač. Daleki, jedva čujni glasovi, počeli su
da govore poznate i jezive istine. „Kako si mogla da budeš tako glupa?
Pogledaj kako uživaju. Nikad nisu tako uživali sa tobom. Čemu si se
ti nadala? Pa, niko ne zaslužuje da bude tako srećan!“
Znala sam, znala sam, znala sam, znala sam, znala sam, znala
sam… Ti si bio kao karcinom koji ždere moju suštinu. A Nedelja je
bio podmukla metastaza. Sujeta, Taština, Zavist, najbolje prijateljice
moje slabosti pevale su u falsetu.
Oštar bol ućutkao je glasove. Nedeljin telefon, koji sam smrskala
rukama, pao je na pod. Iz ogromne posekotine na desnom dlanu curila
mi je krv. Crvena kao krv. Trepnula sam u neverici. Ipak nije bilo
sumnje. VIDELA SAM CRVENU. Siva pozadina moje realnosti bila
je išarana bojom krvi. Pojurila sam je kao razjareni bik. Teleportovala
sam se u kuhinju i zgrabila nož. Stegnula sam ga desnom šakom. Jos
lepša nijansa crvene počela je da kaplje na pločice. Počela sam da je
razmazujem po zidovima, policama, vratima. Mogla sam da je čujem
i da je okusim. Vozila me je kao koka, preko spida, pa preko eksera.
Crvena kao vrisak, crvena kao bol, crvena kao bes!
„Lepotice, šta se dešava?” Nedelja je stajao na vratima, dezorijentisan
i uplašen.
„Našla sam crvenu”, odgovorila sam.
„Ali povredila si se”, počeo je oprezno.
„Ššš…šššš… mogu da je čujem.“
Zvala me je. Krila se ispod Nedeljine kože. Videla sam kako juri
svuda u njemu i moli da je pustim na slobodu. Nedelja je nestao, na
njegovom mestu stajala je samo velika tuba prepuna crvenog zlata.
Pokidala sam tu ljušturu u nekoliko poteza i slapovi boje počeli su
da prskaju na sve strane. Crvena je urlala ratne pokliče, a ja sam u
transu stvarala remek delo. Proces je postao važniji od rezultata i ja
sam bila crvena kraljica koja divljačkom silinom kroji istoriju. Verovala
sam da stvaram simfoniju gneva.
Ali noć je kao vampir pobegla pred prvim suncem, a osvežavajući
ukus pobede je počeo da smrdi na crkotinu. Crvena se deformisala u
nedefinisanu nijansu smeđe, a nabujala reka se pod svetlošću izdaj-