Pismo za Estebana i druge priče August 2020 | Page 148

146
Jasminka Nikolić
kao i u drugim gradovima sličnog gabarita i značaja. Uobičajeno patrijahalno,
komunistički smerno i suzdržano. Predvidljivo, ali ne i
dosadno.
O pojavama koje su u nekim drugim delovima sveta bile sociološki
prihvaćene, a koje su u tom gradu smatrane devijantnim ili bolesnim
čak, među starijima se šapatom osuđivalo, a među mlađima
govorilo sa podsmehom i, blago rečeno, nerazumevanjem.
Dakle, tih sedamdesetih godina se u gradu znalo koja su trojica
mladića homoseksualci, a koja petorica narkomani. (Ako ovo ikada
bude pročitao neko mlađi od pedeset godina, slatko će se nasmejati
i verovatno pomisliti da ne pričamo o istoj planeti.)
Šalu na stranu, ova priča je sve, samo ne šaljiva.
Ulazimo napokon u učionicu prvog dana školske 1976/77. godine,
u odeljenje trećeg razreda gimnazije. Mi akteri sedamo na svoja prošlogodišnja
mesta, a mesto kraj našeg glavnog (sporednog) junaka
je u tom trenutku prazno. Ulazi razredna, a sa njom i mnogima od
nas nepoznat mladić, koji će morati da ponovi godinu kao što je red
kada iz prethodne školske izađeš sa tri zaključene jedinice. On seda
na ponuđeno mu prazno mesto.
Naš glavni (sporedni junak), tog trenutka sedamnaestogodišnjak,
izvan ograničene sredine njegovog kretanja, u gradu nije bio primećen
kao gorepomenuta trojica. Za njega se samo nagađalo, i to ne
zbog njegovih (ne)dela, već isključivo na osnovu feminiziranog ponašanja,
koje nije moglo promaći nikome, ma koliko je njegov fizički
izgled bio dominantno muževan, bar što se brkova tiče. Ipak, još u
osnovnoj školi, a kasnije u gimnaziji, u jeku puberteta, drugovi su ga
gotovo redovno maltretirali. Od pljuvanja u prolazu, „slučajnih“ udaraca,
takođe u prolazu, ruganja do nasilnog skidanja donjeg dela njegove
odeće na času fizičkog pred devojčicama.
Nije se to dešavalo svakodnevno, dešavalo se često, ali nikako
svakodnevno. Znali su da budu vrlo fini prema njemu, naročito kad
bi im zatrebao njegov mozak.
A njegov mozak je savršeno funkcionisao u onim oblastima kojima
je bio naklonjen i za koje je bio nadaren. Istorija, jezici, istorija književnosti,
istorija umetnosti, slikanje, geografija. Uopšte, društveni i umetnički
predmeti su bili nešto u čemu je bio neprikosnoven u razredu.