Pismo za Estebana i druge priče August 2020 | Page 147

145
Jasminka Nikolić
GLAVNI (SPOREDNI) JUNAK PRIČE
Zasnovano na istinitom događaju
Može li se ikada i za jednu priču reći: ovo je njen početak? Ne
može. Jednostavno je nemoguće. Svaka priča seže mnogo dalje od
časa rođenja glavnog junaka i svaka priča je samo ishod događaja
koji se protežu hiljadama godina unazad i imaju svoj odjek isto toliko
unapred, ukoliko vreme posmatramo linearno, kao u koordinatnom
sistemu. Priča je uvek samo isečak, sećanje na trenutak ili zbir trenutaka.
Baš kao u filmovima Pedra Almodovara.
Ali kako svaka priča mora da ima neku tačku iz koje kreće u tom
istom koordinatnom sistemu, tako i ovu počinjemo u drugoj polovini
sedamdesetih godina dvadesetog veka u prostorno, kultuloroški i na
svaki drugi način osrednjem gradu, što zbog njegove veličine i broja
stanovnika, što zbog pogubne blizine prestonici. Grad ni tamo ni
ovamo.
Naš glavni (sporedni) junak nije bio rođen u tom gradu. Kao mali
je doveden i ostavljen, barem od strane svog oca. Rastao je bezmalo
samo uz majku, a postporođajna trauma i duga višemesečna odsustva
njenog muža ostavila su nepopravljiv trag kako na njenu psihu, tako
i na njen odnos prema jedincu.
Ali pošto nam nisu poznati detalji, već posedujemo samo kroki
tog odnosa, krenućemo od trenutka kad je zapisivač događaja koji
slede bio i očevidac i učesnik u njima.
Tih „nevinih“ sedamdesetih u tom osrednjem gradu živelo se isto