Pismo za Estebana i druge priče August 2020 | Page 139

Valentina 137
da će mu doneti pomirenje, ako ne i olakšanje, zbog činjenice da
nikad više neće ni sresti ni videti Valentinu.
Konačno, desilo se i to da je on počeo da podozreva da ga Nikolija
vara, da krije neku tajnu vezu i da krišom dovodi u kuću ljubavnika,
ako ne i više njih, njemu iz leđa, kada je odsutan ili spava. Bilo je to
početkom trećeg meseca njihovog braka, kada su ga iz košmarnog
sna probudili zvuci koje dvoje ljudi proizvode obično kada strastveno
vode ljubav. Ustao je, izašao iz sobe na hodnik i krenuo prema izvoru
zvuka. Dolazio je iz Nikolijine sobe. Bio je iznenađen što je bila toliko
neoprezna da je zaboravila da zaključa vrata. Čim je stavio ruku
na kvaku, zvukovi su prestali. Otvorio je oprezno da ne zaškripe
šarke, provukao glavu između vrata i dovratka, bacio pogled prema
krevetu. Nikolija je spavala snom pravednice. Bacio je pogled prema
prozoru: bio je zatvoren. Ušao je tiho na prstima, oprezno da je ne
probudi prišao krevetu, kleknuo i… nije zatekao nikoga ispod kreveta.
Ustao je i prišao ormanu. I kada je otvorio crvotočni starinski
orman, koji je njegova supruga donela u miraz, vrata su zaškripala.
Nikolija se sledećeg trenutka trgnula iz sna i primetila kako u mraku,
ispred ormana, stoji silueta njenog supruga. Upalila je stonu lampu i
glasno ga pitala: „Časlave, šta radiš tu?“ A on je umesto odgovora
tiho, monotonim glasom mesečara, počeo da recituje stihove one
pesme posvećene Valentini: „Ja sam u sobi. Tamo gde si ti. Pred ogledalom.
Vrata su otvorena.“ Pošto je znala koliko za mesečara može
da bude opasno naglo buđenje iz sna, ona ga je tiho šapatom pozvala:
„Dođi, dragi!“ Ali on se bez reči okrenuo se i napustio sobu. Nakon
ove noćne posete ona nije smela da zaspi ako vrata nisu prethodno
pažljivo zaključana, pa i onda se često naglo budila iz sna jer je čula
ili samo mislila da čuje šumove kao da se neko vrzma oko vrata i u
prvom naletu straha zaključila bi da to njen muž prisluškuje da li je
još neko sa njom u sobi jer ona je tih dana često trpela njegove ispade
opsesivne ljubomore.
Već je bila prošla jedna godina njihovog braka, unapred osuđenog
na proprast, kada se jednog dana tačno u podne Časlav trgnuo iz telesne
ukočenosti, u koju je zapadao kada bi prestao na duže vreme da
uzima lekove. „Časlave!“, začuo je odnekud poznat glas jer je bio
nalik šumu talasa. Poput mesečara koga mesec nezadrživom snagom