Pismo za Estebana i druge priče August 2020

112 Neira Fazlović Skakači – oni koji kroz vreme putuju svojim tempom. Samo nekolicina odabranih ljudi i mi, androidi. Ti si jedna od retkih sa Prve Zemlje sa tom sposobnošću. Jedne večeri, iz čista mira, jedan korak te je iz tvog stana u 21. veku preveo u ekumenopolis, grad planetu, u 2598. godinu, toliko daleko od tvog Sunca da svetlost nastala u zadnjim trenucima tvog postojanja još nije stigla do tvog novog sveta. Našli su te u roku od nekoliko sati jer je tvoja moć, u pravim rukama, recept za katastrofu. Ljudi poput tebe su nepoželjna vrsta, baš kao i mi. Možda smo zato idealne jedna za drugu. Android FL57 je tvoj novi pratilac. Njegov zadatak je da bude tu svaki put kada skočiš da bismo mi znali tvoju tačnu lokaciju u vremenu i prostoru. „Mi te ne možemo pratiti, ali oni mogu, a mi možemo pratiti njih“, rekao ti je birokrata iz Agencije za putovanje kroz vreme, kome si ti bila treći slučaj tog dana i koji je zaboravio da za druge skok u drugi vek nije svakodnevica. Uprkos njegovom monotonom ali detaljnom objašnjenju da imaš moć o kojoj većina može samo da sanja, da će Agencija biti zadužena za tvoju dobrobit u svim delovima galaksije, bez obzira na period u kome se nalaziš, dokle god pratiš pravila, i da ovo ne znači da ne možeš imati normalan život, njegove reči ti i dalje nisu ništa značile. Kako i bi? U petsto godina od tog poslednjeg daha, čovečanstvo je ukrotilo galaksiju. Postali ste gospodari svake planete, svake zvezde koja vam se našla na putu, stvorili novo carstvo, podeljeno kao i ona pre njega, ali, ako ništa drugo, sa kul robotima i dajsonovim sferama. Ali ti ne bi bila ti da si dopustila da te sve to zaustavi. Kada je prvobitni šok prošao, u malom stanu koji ti je Agencija ustupila, počela si postavljati pitanja: o svetu oko tebe, o istoriji, o običajima, o vekovima koje si propustila, o porodici koja je zauvek nestala. Pričala si mi o vremenu u kome si odrastala, a u koje se nikad nisi mogla vratiti, o svom životu, o ženama koje si nekada volela. Ako ništa drugo, u ovom svetu to nisi morala skrivati. „Pričala sam ti o svemu samo da sebe uverim da je bilo stvarno, da moj stari život nije bio samo san“, objasnila si mi kasnije. „Moje reči su bile jedini dokaz mog života i jedino što sam mogla, bilo je da ih sa nekim podelim.“

Pismo za Estebana i druge priče August 2020 | Page 114