Pismo za Estebana i druge priče August 2020 | Page 107

Boswellia Sacra 105
me je da počnem da puštam bradu, nosim krstove, da čitam crkvenu
literaturu kako bi roditelji postepeno shvatili šta me interesuje. Govorila
je da će oni prihvatiti moju odluku samo ako vide da sam sto
posto u tome i da živim iskreno svoju veru. Takođe me je savetovala
da obilazim manastire, da vidim koji mi se sviđa, u kome bih voleo
da živim, da nađem igumana koji će da me vodi… kao neki guru da
me usmerava. Poslušavši njene savete, našao sam igumana u manastiru
Eparhije šumadijske. Kod njega sam odlazio jednom mesečno
na dan-dva da se ispovedim i pričestim se. S njim su počele i zvanične
pripreme. Kada sam mu se prvi put ispovedao, progovorio sam
o mojoj seksualnoj orijentaciji jer sam smatrao da ako verujem u sve,
moram da verujem i u to da moja seksualna orijentacija nija dobra.
A s druge strane, verovao sam da će mi Bog reći kako, zašto i šta da
uradim sa sobom ili da će mi pružiti posebnu zaštitu. Govorio sam i
o mojoj apstinenciji, da petnaest ili dvadeset dana uspevam da ne
onanišem. Sećam se da mi je govorio kako se posle tridesete godine
sve svede na minimum i da sve ređe pomišljaš na onanisanje ili seks,
a najluđe od svega je bilo to što sam mu poverovao. Jer kad smo deca,
svima i u sve verujemo. Verovao sam da će se kada odem u manastir,
moj seksualni nagon smanjiti i da će se desiti neki bajkovit život.
Jedan od uslova da živim taj život i postanem iskušenik, bio je obavezno
odsluženje redovne vojske.
Nakon što sam ispunio svoju obavezu prema državi, rešio sam da
ispunim obavezu prema samom sebi, te tako nakon devet meseci
odlazim... Tada saopštavam svojoj porodici, koja katastrofalno
prihvata moju odluku.
Na samom početku manastir je za mene bio sveto mesto, nešto
posebno, međutim, nakon samo dva meseca odjednom počinje da liči
na najobičnije seosko domaćinstvo. Što nužno nije bilo loše, tu su
mačke koje hraniš, bašta koju treba da okopavaš, dolaze ljudi sa problemima,
koje saslušaš, tešiš, a onda daješ savete, dolaze ekskurzije,
đaci i nastavnici, trenutak kada demonstriraš pobožnost jer je to ipak
manastir. To iskustvo mogu da poredim sa kućom velikog brata: zatvoren
si, imaš svoje dnevne zadatke i stalno te nadgledaju. Neki od
mojih dnevnih zadataka su bili pranje sudova, polivanje bašte i pranje
igumanovih kola. Putovanje kroz manastir je bivalo sve šokantnije i