Pismo za Estebana i druge priče August 2020 | Page 106

104
Stefan M. Mladenović
nečije verovanje, raskrinka pravoslavnu crkvu ili razuveri hrišćane
u Njegovo postojanje. Ova priča je zasluga čovečanstva i njegovog
zagađenja. Na kraju, priroda će pobediti, a vi još jednom razmislite
koliko ćete je poštovati.
***
Imao sam nekoliko devojaka. Pokušavao sam da postanem deo heteronormativnosti.
Poslednji pokušaj je bio sa devojkom koja je svoju
nevinost čuvala za brak. Raskinuo sam dvogodišnju vezu, koja nije
imala nikakvog smisla, ličila je na mađioničarski trik. Konstantno su
navirale misli da mene to ne privlači... znaš šta hoću da kažem? Nekako
sam već tada znao da me privlače muškarci. Nisam želeo to da
prihvatim, bilo je teško. Baš je bilo nefer. Kome reći? Kako reći? Da
li reći? Da li pobeći? Kako prihvatiti? Kako objasniti? Zašto ja? Kako
sebe sačuvati? Da li je to prirodno? Da li sam jedina roze ovca u porodici?
Da li ću biti proteran? Gde se sakriti? Samo su neka od pitanja
koja sam postavljao sebi iznova i iznova. Nakon raskida počinjem da
boksujem protiv samog sebe. Najteži meč koji sam imao u životu. Mislio
sam da mogu da pobedim i zato sam odlučio da pobegnem od prirode.
Tada, kao veliki vernik, dosta sam čitao o crkvenom učenju. Nije
bilo teško odlučiti se za jedno od spasenja duša koje je nudila teologija:
spasenje duše kroz brak ili spasenje duše kroz monaštvo. Za
mene je jedini mogući izbor bilo spasenje duše kroz monaštvo. Odlučio
sam. Krenuću na liturgije, ali da to niko ne zna. Bila je to moja
mala tajna. Nakon nekog perioda, po povratku sa liturgija, pred spavanje
sam imao potrebu da govorim naglas svoje molitve. Obratio
sam Mu se tražeći da mi oprosti greh koji nisam počinio. Tražio sam
da me zaštiti od nečega od čega sve vreme bežim, ne znajući da ću s
vremenom shvatiti da ne postoji sklonište od prirode.
Moja priprema je trajala čitave 2008. i 2009. godine. Sve je počelo
u Prokuplju jer sam prvo tamo živeo, a onda se sve nastavlja u Kragujevcu.
Za mene je to bio period prepun strahova. Mlad, životno i
seksualno neiskusan, a željan svega. Prvi strah koji se javio bio je
kako mojima reći da me odjednom toliko interesuje crkva i da želim
da postanem iskušenik. Sreća je što sam na liturgijama upoznao jednu
iskušenicu, kojoj sam ispričao delimično sa čime se suočavam i da
želim da idem u manastir. Iz današnje vizure pomalo naivno, savetovala