РЕЧ И СЛИКА УЧЕНИКА
ОСМИ ПАДЕЖ
СТРОФА-ДВЕ О ВУКУ Из Тршића ишао по свету, у Србији пронашао мету. Амбиције нису биле мале, сад се Срби Караџићем хвале. Сваком слову део душе дао, да праву ствар чини он је знао. Писменост је као светлост дану. Азбуку смо добили на длану.
Мина Петровић 7-2
Стефан Петровић, 7-2 ЉУБАВ ИЗ ШКОЛСКЕ КЛУПЕ
Оцене су нам биле онакве Погледи су нам лутали, како смо и заслужили. часови су пролазили.
Ал ' ми смо за то време Ми смо само ћутали, љубав своју удружили. а сви око нас су запазили да се волимо!
Љубав та није била Знам, игре су нам биле глупе, као што одрасли воле. писма смо слали обоје,
Била сам теби мила, свако из своје клупе. а ти мој друг из школе.
А да ли љубав то је? Ма све, мој добри друже, од првог дана знам. О нама приче нек ' круже.
Љубав је кад ниси сам!
СТАРА КУЋА МОГА ДЕДЕ Где год да се окренем, свуда су велике куће, са два или три спрата. Али, мени је најлепша стара трошна кућа мога деде.
Та мала кућа налазила се између два стара храста на самом улазу у шуму. Зидана је од блата и трске пре много година, па је зато готова да се сруши. Улазна врата била су офарбана плавом бојом, као и два прозора изнад њих. И лети и зими ти прозори су стално били отворени ради ветрења. Испод прозора, тик уз кућицу, налазиле су се две јарко црвене руже које веома лепо миришу у пролеће.
На улазу у кућу одмах мора да се примети под. То је била чврсто утабана земља. У кући су се налазиле две просторије. Већа је била трпезарија и у њу се улазило одмах из дворишта. У њој је било мрачно, јер су се изнад врата налазила само два прозора. Поред врата био је мали стари шпорет који је грејао обе просторије. На њему се, такође, спремао ручак и пекао хлеб. Насред собе налазио се сто, а око њега шест столица. У другој соби, која је била и гостинска а уједно и за спавање, налазила су се три кревета, до прозора, који је гледао на шуму. На креветима није било душека, пошто се спавало на слами. До врата, која су раздвајала трпезарију од спаваће собе, стајао је велики орман у коме су били ћилими, народне ношње, а одело које се мање употребљавало налазило се на највишој полици.
Поред куће је бунар на коме су укућани захватали воду, а до њега стара јелка са које су стално падале велике дугачке шишарке.
Где год да одем, колико год то далеко било, увек ћу се сећати те трошне куће између два храста поред шуме.
Ива Јовановић 7-1
Ивана Тодоровић 7-2