ОСМИ ПАДЕЖ
РЕЧ И СЛИКА УЧЕНИКА
ПРВО ПОСАДИ ДРВО
Кад не знаш шта паметно да урадиш,
потруди се да неко дрво засадиш.
Бор или јелу у прелепом зеленом оделу.
Багрем, да нам замиришу пролећни дани
и да нам пчеле цветом нахрани.
Ил' врбу. Она захтевна није,
а ипак нас у својој хладовини крије.
Викторија Милетић, 3. разред, Крвавица
Крушку, јабуку, трешњу.
Небитно о којој воћки се ради,
свака од њих дечија уста заслади.
И донесе све здравље овог света,
кад њено воће моћно у шпајз наш ушета.
Александра Антић, 6-1
А тек липа, што без речи
чајем од свог цвета све прехладе лечи.
Мирис њен се просипа ко бисери бели
и свима нам мир несебично дели.
Дамјан Марковић, 3. разред, Крвавица
Храст, буква, бреза.
За свако дрво иста је теза.
И свако се за здраву околину труди
и моли да милост покажу људи,
па да дрвосече тестере угасе
и тако нам природу спасе.
Мина Петровић 7-2
Хумористичким пером о свом одељењу
Нас је у одељењу само тринаесторо, десет девојчица и три дечака. Или, како наша разредна
каже, тринаест девојчица.
Моје одељење може се поделити на три групе. Оне мирне и паметне који седе у првим клупама
и само зуре у наставнике. Оне ученике у средњим клупама који само нешто шарају по свескама, а слабо
слушају наставнике; и оне у последњим редовима, који питају друга до себе на који ниво игрице је
стигао или где је купио мајицу. Све у свему, моје одељење састављено је од ,,лудака'' који наставницима
задају бол у глави.
Теодора Нешић, 5-1
Тројица дечака себе називају ,,мускетарима'', али им ми кажемо да су пре ,,три прасета''. Нису
много далеко од прасића. Ја бих их упоредила са кесицом чипса. Ђоле је мршав као чипс, док Стефан
заузима његову ширину. Лука је као онај чипс који се препече, па остане мали.
Није њима лако да буду дечаци поред оволиког броја девојчица, зато им ми помажемо. Добро, не
баш сви, али неки од нас, као што је Александра. Она их учи борилачким вештинама, а наравно
испробава их на њима. Ту је и Ивана, коју само коса раздваја од дечака, а иначе је и она у њиховој
екипи. Ту сам, на неки начин и ја и моја љубав према фудбалу. Тако да, ипак, они успевају да опстану
поред десет девојчица.
Кад помислим на дан када ћу рећи збогом лудој дружини, дође ми да га избришем из календара.
Није лако оставити најбољи део досадашњег живота иза себе. Захвални смо Богу што нас је спојио, али
и да није он то учинио, некако бисмо се и сами снашли.
Тијана Грујић
Мртва природа
Андрија Милановић, 8-1