naglašeno pozicioniranjem gorenavedenog pasusa baš na prvu stanicu romana.
Sitnice koje život znače je opuštenim i komunikativnim tonom i humorom jasno obojeni roman o zakasnelim spoznajama, ali to u isti i povest o prokrastinaciji pomerenoj u virove trećeg doba. Ćezare će u tih par mesec, doduše, svojevoljno, morati da razmrsi nekoliko čvorova koje je nesvesno i bežeći pred neumitnim i očiglednim istinama tako istrajno zaplitao svih tih godina, i toj meri ovo biva i podsećanje da zrelost do svakoga od nas stiže vlastitim, ali i ritmom koji sami odredimo ili barem sugerišemo.
Lorenco Marone Sitnice koje život
znače
Piše: Zoran Janković
Marone bira pripovedački glas možda ponajbliži onom koji znamo iz dela velikog Efraima Kišona, mada se može i dodati da je njegov junak, uz taj humoristički otklon i primetno relaksiraniji ton, u svojoj pritajenoj ili povremeno posve ogoljenoj mizantropiji blizak i namćorima kakvi se sreću na stranicama dela legendarnog Tomasa Benharda. Tu dolazimo i do pomena tog nenametljivog ali evidentnog šarma i dodatnog kvaliteta ovog romana, koji uspeva da na zadovoljavajući i ubedljiv način funkcioniše na nekoliko nivoa i frontova.
Marone ostavlja jak utisak i na planu priče o Ćezarovom iščekivanju sinovljevog priznanja, istovremeno ostavljajući prostora i za zdravorazumsko iščuđavanje nad tim sada već duboko uvreženim običajem obelodanjivanja sklonosti kod gejeva. To biva još jedna potvrda pripovedačkog samopouzdanja i vere u i dalje pristutnu moć realističnog pripovedanja i pristupa naraciji koji je lišen postmoderne vratolomije. Što se samog tretmana queer identiteta i sa njim uvezanih pitanja tiče, Marone pruža jednostavnu ali vešto u priču ukomponovane empatije, kako prema sinovima koji nikako preko jezika da prevale očigledne istine, tako i prema roditeljima, koji, bili skloniji emotivnom doživljavanju saveta ili ne, svojoj deci ipak žele najbolje, pa stizalo se do tog snevanog cilja težim i za put nimalo prijatnim stazama. Zanimljiva je i suptilno postavljena teza koju Marone u par navrata tiho iznosi – prokazane kategorije, a stari i gejevi to jesu, umeju da smetnu s uma solidarnost koja bi trebalo da ih u svakom trenu spajaju, tim pre ako se iz vida ne izgubi sva varljivost i poroznost života i naših egzistencija na ovom svetu.
Sitnice koje život znače, uprkos izvesnim manama( tu su izlišne elipse, poneki pripovedni višak, isklizavanje put prenaglašene mudrosti i oklevanje da se roman završi) jeste iznimno zanimljiva i vredna knjiga, kao i dokaz da je književni glavni tok i dalje i kadar i voljan da izrodi štiva koja jednako plene i svojom brigom za tradicionalnije shvaćeno pripovedanje i diskretnom polemičnošću, a upravo to Lorence Marone prvenstveno nudi između korica ovog svog romana.
Vodič kroz gej Srbiju
49