4. septembar 2013.
– Ali za svoje pare, dragi gospodine, valjda imam pravo da sama izaberem koje ja kriške sira hoću – širila je ruke ofarbana gospođa, u 60-tim, pred još starijim čičom, u kariranoj izbledeloj košulji i s nekakvim kačketom na glavi.
– Verujte mi, gospođo – pokazivao joj je otkrivenu kačicu čiča – potpuno su mi iste felije na dnu kao i ove na vrhu. Nikakve tu razlike nema.
Gospođa se savila da uzme cegere sa zemlje i iznad gojnih joj sisa sevnuo je privezak na zlatnom lancu; procenjivao potrebnu silinu kidanja, onako, teorijski.
– Stoka seljačka – prosiktala je, probijajući se kroz masu ševrdajući guzicom.
– Mogu li da dobijem parče sira? – obratio sam se čiči, pružajući mu 50 dinara. – Za sendvič – dodadoh.
Stavio mi je lopaticama na foliju okrajak grude, ne mereći, koji rasporedih u polovinu kifle i parče lepinje.
– I kakav je sir? – upita me čiča.
– Retko dobar – iskreno, žvaćući, rekoh. – Odličan!
– A šta misliš – zamisli se čiča – na šta bi mi taj sir što ga jedeš ličio kada bi mi po kačici svojim naparfemisanim rukama svaka popišulja preturala?
Zamislih se i ja.
– Vidiš – rekoh. – Ni njoj to nije palo na pamet. Možda je bila neki funkcioner?
– Sve sami funkcioneri, menadžeri, intelektualci. Zaslužni stranački drugovi!... Pred izbore nas obilaze, grle i ljube, kunu se u nas, srpske domaćine, i u štalama se slikaju, malne će početi i krave da nam muzu, nabijem ih na kurac ovaj moj seljački.
– E kad sledeći put dođu – kazah – daj im ga da vežbaju mužu – smejasmo se zajedno.
10.25
7. septembar 2013.
Bio je stvarno kao oveći ker. Taj pacov, mislim…
Neko je na šut iza pijace bacio papirni džak, već nakvašen, iz čijih su poderotina virili ćoškovi nekih knjiga. Pomislio sam da su unutra slikovnice i bajke za omladinu i odrasle, ali sam ipak odlomio bagremovu mladicu da bih ga rascepio.
Šušteći se iz džaka ustremio na prut, sevajući sekutićima, i skoro ga pregrizao – da sam krenuo šakom ostao bih bez ruke spisateljske. Jedva ga oterao mlateći ga stabljikom po leđima.
(Na jednom ostrvu u Pacifiku, vele, nakon nuklearnih probi, mislili su da ni bakterija nema. Zatekli su pacove. Ako i sjebemo same sebe, život će se nastaviti.) Iznenadio se sadržinom džaka.
Mada neke skroz mokre, prelivene kečapom, ostacima kafe i svačim, bile su tu i knjige Ničea i Kjerkegora, „Filozofska istraživanja“ Vitgenštajna, „Kič – umetnost sreće“ A. Mola…
Izdvojio i obrisao „Ispovesti“ svetog Avgustina, Ibn Arabijeve „Dragulje mudrosti“, „Religiju“ Kolakovskog i „Izbeg od vremena“ Ljube Malnika. Umotao ih u kesu i popeo se na trotoar.
Bulevarom su u oba smera besomučno pičila kola, kao u groznici. Ljudi su se mimoilazili, zagledani u sopstvena priviđenja. Ne znam kuda su išli.
Uprtio sam ranac i nastavio svojim putem, sâm protiv sebe.
13.10