Violeta Eta Tomić: CRNI PETAK
U jednoj, jedino baksuzima bliskoj i znanoj Crnoj Zemlji živeli su Crna Ona i Crni On. Sedeli su tako u jednoj maloj, crnoj i neprovetrenoj sobi i slušali crnu radio stanicu. Neka crna slušateljka se javila crnom spikeru i potom izjavila da više niko neće moći da krade Bogu dane, jer ih je Crna Ona već sve pokrala.
Odmah je isključiše iz programa, a crni spiker, kao da se ništa nije dogodilo, nastavi svoju emisiju sa prognozom crnog vremena i reče:“ Dragi moji crni slušaoci vodokotlić se ipak zainatio, tako da kiše danas neće biti.“ Crna Ona ustade i ućutka crni radio, pa se zatim obrati Crnom Njemu:“ A smeš li ti u čokoladu da se zakuneš da smo jeli moju pokvarnu maštu baš na Crni Petak?“ „Smem, čokolade mi! Sećaš se? Malo meni, malo tebi beše muka.“ „Vidim da ipak ima posledica.“ „Uf!“- to beše sve što je mogao da doda Crni On.
Nju je nakon toga mrzelo da ode po crni, tako da je njegovu dušu zakrpila belim lukom. Bacila je pasulj, ne bi li se prevario da joj kaže nešto o stvarima za koje je jedva znala da postoje. Ali joj on ništa ne reče i potom je samo zasvrbe desna strana primernog ponašanja i to beše sve.
A baksuz, tvorac ove priče, ostao je u jarku da sedi i večno da žali taj prokleto Crni Petak, kada je na dan sahrane svog prvog komšije N.U. (ili bliže Napakareta Ugursuzovića) bacio komad crne zamlje pravo na kovčeg.
IZNUTRICA VREMENA
Motka bruke je pukla preko leđa. Oni koji voze kroz život su nervozni. Sviraju ležećem policajcu da se skloni. Svet dubi na veštačkim trepavicama. U modi su isključivo šiške otvorenog šaltera. Muški rod ispod ženskog pojasa traži blago, njemu, a nađe svrab.
Ako imaš ma kakvu dušu, zreo si za psihijatra. Naše oči boluju od večite restrikcije i dobijaju se kvalitetne lične karte na evidenciji rasula. Bez stranog tela ili sa njim. Provlačimo se kroz iglene uši paganskih običaja. Stviš hranu na grob, pokojnik se najede i podrigne.
A onda platite kaznu da ste jednom i nikad više osuđeni na život. I posna plazma, i tečnost za sudove umesto kreme za ruke, i ofarbaj kosu pa u komu, i kukajmo unazad, i unapred kamo sreće. Miš u duvar i kraj da crkneš, od početka Sizife, od početka.