Ivan Tomić Mister: KAKO JE DUPE OTIŠLO U ZASLUŽENU PENZIJU
Rešilo dupe da se povuče iz aktivne službe i da konačno ode u zasluženu penziju.
Sranja mu je već odavno bilo preko glave , a i govna su mu sve češće, usled svakodnevnog rutinskog iskenjavanja, zastajala u grlu.
Međutim, ne lezi vraže, u Zavodu za penzijsko i invalidsko osiguranje su mu odmah stavili do znanja da nikakvu penziju ne može da dobije, budući da mu stomak-poslodavac nikada nije uplatio doprinos ni za dan radnog staža.
Potpuno rastrojeno i deprimirano ovim saznanjem, dupe otpoče generalni štrajk, s namerom da se žestoko osveti svome bezdušnom poslodavcu.
Primenjujući izvesne tehnike nedisanja i duboke koncetracije praćene snažnim stiskanjem zuba, izazvalo je veštački zatvor, tako tvrd da ni najmanji vetrić a kamo li nešto supstancijalnije od njega nije mogao da izađe napolje kroz napokolebljivi i nepotkupljivi prsten sfinktera.
Ovakva očajnička mera prouzrokovala je najpre izvesne probleme sa varenjem a potom i ozbiljno nadimanje stomaka, nesposobnog da pronađe alternativni način za plasiranje i izvoz svojih proizvoda, koji su se nagomilavali i nagomilavali unutar skučenog magacinskog prostora, izazvavši na kraju njegovo pucanje, konačni prekid proizvodnje i likvidaciju čitavog preduzeća, vlasnika istog i svih pratećih službi i organizacionih celina.
Dupe je napokon moglo da se posveti izradi figurica od toalet papira, koja mu je pored razonode i izražavanja do tada potisnutih kreativnih potencijala, donosila i izvesne prihode, neophodne za koliko-toliko mirnu starost dostojnu dupeta.
Naravoučenije: SMRT KAPITALISTIČKIM GOVNARIMA – ŽIVELA SOCIJANALNO ORIJENTISANA KREATIVNA INICIJATIVA!
KIKLOPI
Voleli se kiklop i kiklopka i dobili kiklopče.
Kiklopče je moglo da se rasklopi i sklopi za nekoliko minuta, jer se svaki njegov deo uklapao sa svakim drugim njegovim delom, ma gde on bio unutar kiklopčeta ili na kiklopčetu. Kiklop i kiklopka su tako rasklapali i sklapali svoje kiklopče, rasklapali i sklapali, rasklapali i sklapali, dok im nije dosadilo da ga rasklapaju i sklapaju.
Onda su prestali.
Rekli su mu: Kiklopče naše, mrzi nas da te stalno rasklapamo i sklapamo, ali mi te i dalje volimo.
Kiklopče ih je gledalo svojim velikim, jedinim okom, i ništa nije razumelo. Nedostajalo mu je rasklapanje, a naročito sklapanje. Nekada više prvo a nekada drugo. Najteže je, međutim, bilo kada počnu da mu nedostaju podjednako.
Kada je poraslo, kiklopče je rasklopilo kiklopa i kiklopku, ali ih potom nije sklopilo. Reklo im je: Kiklopi moji, rasklopilo sam vas ali me sada mrzi da vas sklapam, iako vas i dalje volim.
Dva velika neuklopljena oka gledala su ga, svako za sebe, kao da ga svako iz svog ugla, i na svoj način, potpuno razume.