Мој је отац белац био
А мајка госпођа црне коже,
Оца ако сам икада увредио,
Жалим, и повлачим речи лоше
Ако сам мајци шта ружно рек'о
Погрдно је слао на места разна,
Жалим. Ал' нек јој пренесе неко,
Да јој желим добро, треба да зна
У страћари, умрла је мати
А отац у кући, што је и желео,
"Где ћу по последњи пут заспати?",
Питам се сад ја, ни црн, ни бео.
Виктор Танасковић
Мој је отац белац био
А мајка госпођа црне коже,
Оца ако сам икада увредио,
Жалим, и повлачим речи лоше
Ако сам мајци шта ружно рек'о
Погрдно је слао на места разна,
Жалим. Ал' нек јој пренесе неко,
Да јој желим добро, треба да зна
У страћари, умрла је мати
А отац у кући, што је и желео,
"Где ћу по последњи пут заспати?",
Питам се сад ја, ни црн, ни бео.
Виктор Танасковић
Стари ми је беле
А стара црне пути
Ако старог некад опсовах
Повлачим све што га наљути.
Ако стару некад опсовах
И злобно јој пожелех Хад
Жалим због такве жеље
И добро јој желим сад.
Стари ми оконча у лепом здању
а у страћари стара, веле
Где ли ћу живот скончати ја,
Пути ни црне ни беле.
Владо Павловић
Стари ми је беле
А стара црне пути
Ако старог некад опсовах
Повлачим све што га наљути.
Ако стару некад опсовах
И злобно јој пожелех Хад
Жалим због такве жеље
И добро јој желим сад.
Стари ми оконча у лепом здању
а у страћари стара, веле
Где ли ћу живот скончати ја,
Пути ни црне ни беле.
Владо Павловић