Мој је стари белац био
А мајка црне коже
Оца ако сам кад увредио
Жалим, и повлачим речи лоше
Ако сам мајци шта ружно рек'о
И псовкама је у пакао слао
Нек јој пренесе неко
Да јој желим добро и да ми је жао
У финој кући умро је мој стари
А моја мајка у страћари
Питам се где ћу ја почивати вечност целу
Кад имам кожу и црну и белу.
Марта Терзић
Мој стари отац беше пути светле
док је мојој мати тамна била кожа.
Ако сам му икад упутио клетве
повлачим све речи оштре попут ножа.
Ако сам икада своју мајку клео
и каткад упутио коју псовку већу,
жалим због свег лошег што сам рећи смео.
Сад бих јој пожелео и добро и срећу.
У раскошној кући умро је мој стари,
у колиби се мати са смрћу својом срела.
А где ћу ја то умрети? Питање ме жари,
кад ми кожа није ни црна ни бела.
Марија Шалинић
Мој стари отац беше пути светле
док је мојој мати тамна била кожа.
Ако сам му икад упутио клетве
повлачим све речи оштре попут ножа.
Ако сам икада своју мајку клео
и каткад упутио коју псовку већу,
жалим због свег лошег што сам рећи смео.
Сад бих јој пожелео и добро и срећу.
У раскошној кући умро је мој стари,
у колиби се мати са смрћу својом срела.
А где ћу ја то умрети? Питање ме жари,
кад ми кожа није ни црна ни бела.
Марија Шалинић
19