– Žao mi je, gazdarice, sutra radim kod vas noćnu tako
da..., a i Vaš muž... – napravih pauzu.
– Aha, pa u redu, mislila sam, ništa… Zaboravi.
Prekide vezu. Nevjerovatno, šefova gazdarica nakon
gledanja Danke i mene želi da se vratim. Ha!
Ovo da sazna Lorejn, momentalno bi se vratila iz
Hamburga i iščupala joj grkljan, zatim mene ugušila
istim. Obožavao sam ženskost Lorejn L. Zadovoljan
sam, bio sam neustrašiv gore u sobi tri, moje
samopouzdanje leti krilima jastreba nad ovim
uplašenim kokošarima, osim možda nad... Vratiću te,
Lorejn, znaš da nam seks nikad nije ispaštao, bilo je
noći rekorda, hlađenja genitalija, zatim javnosti
balkona, veš mašina u gostima, Lorejn bi znala nakon
pete runde ustati i stajati raširenih nogu gola nasred
sobe da bi je ohladila.Obožavam tu sliku, ona u mraku
stoji bolna od teških orgazama i teških kostiju Zorana
S. Kalezića. Kako je od toga mogla otići još ne mogu da
shvatim, bilo je i noći nježnih kao Neflerova: ...when
we made love we used to cry… and there s a place…
when you re gonna realize that just a time was wrong.
Vizije da isto čini s drugim mi stvaraju žgaravicu, pa
vrtoglavicu, evo i ruke se znoje. Na vratima stana me
dočeka kutija, možda je set mašni da ih kombinujem sa
haljinom koju bih trebao početi nositi nakon ovih
simptoma? Dosta šala na sopstveni račun, publika
zviždi.
97