Vanga pljunu na šporet i pusti žabu kroz prozor . Ostavio sam deset maraka na stolu kao Juda svoje srebro . Sveti Đorđe , oprosti mi krivovjerje . Hari htjede da uđe u kuću , ščepah ga za lakat i gurnu u alfu 156 , mada ne bih imao ništa protiv istoimenog šporeta . – Šta ti je , što si grub , treba i ja da … – Vozi ! – Dobro , dobro … Hari postade crven i ono ćosavo rastinje još više dođe do izražaja . – Hoćeš da pustim neku muziku ? – Zašto si joj pričao o Lorejn ? – Nisam … Mislim , jesam , htio sam da je pripremim , da nađe najbolji lijek za tebe . Je li ti ga dala ? – O , Hari , ludače jedan ! Uzeh Vanginu kesu i istresoh je kroz prozor na mostu koji smo prelazili . Uključismo se na autoput za Banjaluku . – Znači , ti u to ne vjeruješ – Hari napuni oči vodom kao vještačko jezero pri dizanju brane . – Izvini , Hari , naljutio si me . Nisi smio da pričaš onoj ludoj babi o Lorejn , nisi . – Nisam mislio ništa loše ... Marta , šta ću s Martom , Zorane ? – Čekaj , Hari , budi strpljiv . Znaš , moje selo vazdušnom linijom nije daleko odavde , autoput ga siječe , zato sad ne možemo tamo . – Znam , Zorane , to znam .
87