– Hajde, Hari, obuci se, idemo dole da to riješimo.
Bunovne sitne oči se razbistriše, sišli smo dole.
U roze mantilu, bosonog se baci na ugaonu garnituru.
Otiđoh u kuhinju tražeći neku žestinu da ga smiri.
Smiriti žestinom, čovjek je paradoks.
Nađoh flašu Bejlisa i Orandžinu. O, Sveti Đorđe, nije ni
čudo što ga je ostavila.
– Je li ovaj Bejlis sve što imaš?!
– Ima par flaša Đorđa u frižideru, stoje tu otkad si
posljednji put dolazio.
Sjajno, ponesoh pribor za smirenje. Nasuh Hariju
trodupli liker.
Povuče gutljaj kao stenjavo dijete. Zabaci glavu unazad
i poče:
– Znaš, Zorane, u Trećem oku piše da su ratovi ono što
vodi planetu, siva ekonomija, banke, države, sve to ne
bi funkcionisalo da nije rata, Biblija je podvala, da nije,
svi bi je znali, Zorane, ljubav je podvala, svijet vode
ratovi, oni stvoriše moć i našu želju da jurimo pare,
ljubav zbunjuje, gušteri lizardi je ne osjećaju, oni su
hladni, fokusirani na tlačenje nas, tvoj Sveti Đorđe, oni
ga izmisliše!
– A te ratove vode gušteri? – rekoh posprdno i
povukoh impresivan gutljaj piva.
Gleda me kao mršavi mačor, ćuti, čeka odgovor koji bi
ga utješio, nemam ništa da mu kažem na ovo, osim:
– Vanga?
83