Krećem se kako se kreće Šampion, pokrivam se kako se
pokriva Šampion, guram udarce kao on, eskiviram ga
kako on eskivira udarce od meča.
Sve što sam činio oznojen, tu u tepisiranom ringu
ispred recepcije i potencijalnih krešućih strana je bilo
pogrešno. Moram biti svoj, nov, pokretan sa stilom koji
parira tromom Šampionu.
On ima moment, ja moram imati fintu, on ima snažan
udarac, ja moram imati brze konkretne udarce…
Odradih četiri serije sklekova po pedeset komada, više
nisam tako naivan kao na počecima.
Sardine i izostanak alkohola učinili su svoje. Debeli
ljudi, svi ti debeli ljudi mi zavide, mogu oni imati Danku
večeras, biti najbogatiji u Banjaluci, zemlji ili
Njemačkoj. Ona zna da sam ja Tarzan za njega, on bi to
takođe trebalo da zna. Možda da mu pošaljem pismo:
Dragi bogati debeljko, ja sam za tebe Tarzan. U
potpisu: Tarzan Kalezić.
Nije loše, umih se hladnom vodom u toaletu. Niz
stepenice siđoše dvoje od pedeset i kusurče ljeta. Ona
bješe nezadovoljna, on me izvinjavajuće pogleda te
pojuri da joj otvori vrata. Neimpresionirana gospođa
nastavi niz ulicu. Omanuo, prekrstih se i pogledah
gore: Đorđe, ovo nikad nemoj da mi uradiš!
Telefon, poruka! Lorejn!
Lorejn, to je Lorejn! Srce mi tuče kao bubanj Led
Cepelina. Ona mi piše, one besplatne poruke, ali piše!
75