Bilo je nešto tužno u njihovom odlasku , nekakav poraz je lebdio , poraz koji se ne može premostiti , to razočarenje je ostavljalo titrajuću bol na mojoj slijepoočnici . Rado bih nešto popio ili poljubio , nešto što gori . Večeras ne mogu da radim , zvao sam šefa . – Boško , Zoran je , večeras sam zauzet . – Kako sad to , ko će da radi , nemam zamjenu ? – Probaj ti . Rekao sam isfoliranim baritonom . Tišina od sekunde . – Kad sam tražio slobodan dan poslednjih godinu dana koliko sam u Orijentiru ? – Nisi tražio , ali …. – Mislim da se razumijemo – prekinuo sam ga , u meni je ključao bijes koji sam teško suzdržavao , ringla pod rukom se zagrijavala , on je to osjetio . – U redu , ali sutra …. – Zdravo – prekinuo sam razgovor . Dlanovi su mi se znojili , pisanje , fakultet , roditelji , boks , osveta , novac , vrijeme i Lorejn , O , Lorejn , prokleta bila tvoja elegancija , u prošlim životima si bila prva kontesa Italije , sva slast vinograda je na tvojim usnama kakogod te ko okrenuo i poljubio , slast ! Idem na boks . Šampion se pojavi prvi , ako sam ja Roki , on je bio Drago , a SSSR zlo mora da padne . Smijem se dok Drago prilazi Udruženju Roma , tu se održavaju treninzi , termini se nisu plaćali . Oko njega su
44