mama sve stvari koje donese u ogromnim torbama i
teškim kesama.
Miris bijelog luka se širi stanom, mesne štruce, dvije
ogromne mesne štruce, kako bih ih jeo, ali ta dijeta, ne
znam šta da radim.
Majka blagog lica i još blažih plavih očiju trčakarala je
po stanu sa posudama, a njena silueta jajeta je bila
simpatična kao protivteža mom ocu koji me poljubi tri
puta s vrata i nezadovoljno sporim koracima
nadzornika zatvora obiđe stan. Izraz gađenja Klinta
Istvuda nije silazio slica. Pregleda sve papire, račune,
nije bilo potrebe buniti se, nije imalo smisla, briga je
njegova ljubav, ja tu ništa nisam mogao.
– Kakav je to ožiljak iznad oka? Iznenada upita,
prilazeći kao mačak ranjenom vrapcu.
– Ma na boksu, znaš, sad treniram boks.
– Ožiljak, boks! Tanjiri su prestali lupati, mati poče da
se busa u prsa i da kuka. Kakva scena, prevareni
Palijači u svim činovima im nije ravan. Ocu se pojavilo
radoznalo zadovoljstvo na licu.
– Nadam se da nisi ostao dužan?
– Nisam.
– Ti to podržavaš, Stanoje? – zakuka teatralnije mati.
– Neka se razvija.
– Razvija? Drugi nam biju djecu, a mi nikad nismo.
Briznu u plač bacajući se na stolicu.
– Pa nije baš da niste.
42