to se nije lako dalo primijetiti, još uvijek sam krupni
gorštak, ponosni predstavnik svog sela, vojnik legije
Svetog Đurađa koji vodi pravedne borbe, možda prije
Terminator koji sad treba na posao ovako krvav.
Zalijepih flaster na ranu.
Danas preskačem trening, ionako sam ovladao
direktima, sad su na redu krošei, ćelavac neće znati šta
ga je snašlo, biće to takva veza da će se i Tajson
naštucati tamo negdje u Americi zbog brzine kojom ću
da patosiram takozvanog šampiona Be Ha. Šampion,
kakva država, takav šampion.
Mobilni kratko zavibrira, da nije Lorejn? Dopala joj se
priča i shvata da griješi?
Ne, to je Sonja, dugonoga plavuša na koju sam
pokleknuo, dok sam zvanično hodao s Lorejn.
Sonja, lijepog mirnog lica monahinje i neobično visećih
grudi ispod kojih sam se svojevremeno krio od zvuka
ulice. Ima ogromne grudi koje se nisu opirale
gravitaciji, čak naprotiv, opirale su se anatomiji, mogla
ih je staviti na sto i tanjir između njih, a one bi
poslušno čekale ruke da ih se skloni, nevjerovatno
mojim očima, ali istinito.
Želi da se vidimo, Sonja ima dečka, on je miran, kako
ona kaže, bez vatre kao pokisle Zebra šibice. Navodno
se previše lako lomi i on i njegov mališa. To za mališu
nije rekla, ali dalo se pretpostaviti.
Odgovorio sam da ne mogu večeras, da dođe sutra,
prije no odem na posao, pet časova, adresu zna.
31