– Bog dao , bog uzeo , bako , sin vam je juče poginuo , na Ozrenu , pravi junak , moje sa ... Morao sam istrčati , uspio sam poluokružiti kuću i kod omanjeg plasta sijena prekrivenog najlonom Unprofora povratiti iz sebe enormne količine pasulja . Nakon nekoliko grčeva znoj se prosu po licu ( zakleo bih se da sam to jutro doručkovao narezak ). Žurno sam se vraćao u kuću kad se ispod vinove loze našao tanjir pasulja koji se pušio i baka kako ga servira : – Uzmi , sinko , da se ne ohladi . Zatim je stala kraj mene u svoj svojoj tišini , čudnoj spokojnosti i bezvremenoj crnini . Teškog pokreta i zgađen sjedoh ispod vinove loze . Kroz krošnje prži sunce u odsjaj metalne kašike , to me tjera da žmirim dok na silu trpam go pasulj u sebe . Gutao sam ga zatvorenih očiju , polivao se po bradi , po uniformi , bijelom opasaču , hladan znoj je kapao niz lice . U uglu oka stoji baka , a ja kao prokletnik žderem pasulj . Davio sam se , sunce je uporno pržilo , ne znam kada sam osjetio da udaram kašikom po praznom tanjiru , pasulj je nestao , ni bake više nije bilo . Vratila se u kuću ili je u svoj toj vječnosti crnine iščezla u nešto novo ? – Ona je sigurno iščezla u nešto novo – rekao sam sebi , sjeo u ladu i krenuo . Cecu više nisam palio , pasulj sam na prvoj krivini povratio , eto zato , zato ne volim pasulj , ni Cecu . A ovo
27