Vjerovatno je i ona jedna od vladara ljudi guštera o
kojima mi je pričao moj dragi kolega na prošlom
hamburgeru. Te teorije uvijek nasmiju čovjeka, Sveti
Đurađ je aždaje potamanio, Hari to nije znao.
Našli smo se u roštiljnici blizu glavne ulice i pristojnog
mraka za sve otuđene parove, da, kod hostela.
Jedemo industrijske kobasice sa senfom, Hari iako
herojskog apetita nije tako izgledao, suvonjav i nizak,
brzog zalogaja priča o nečem novom, o piramidama u
Kini, tačnije o stotine njih.
– Njih su krili, prijatelju, ali ne mogu više, to je maslo
masona.
– Zidara sigurno – nasmijao sam se punih usta.
Briše senf ćutke, smeta mu moja podrugljivost na
detaljno iščitane teorije zavjere.
– Ima tu svega, ali Hari, ja sad moram u smjenu i briga
me za guštere u piramidama…
– Ali zar ne vidiš, oni baš hoće da ti tako razmišljaš, zar
je u redu da ti radiš takav posao, čuvaš hostel u noćnoj
smjeni. Kad si se poslednji put naspavao, kad?
– Spavam danju, Hari.
– To nije isto – klimao je prstom ustajući od stola.
– Sve bi bilo drugačije da…
– Znam, da Anja nije otišla, ali jeste i to je to.
– Nije, Hari, nije, naći ću načina da vratim Lorejn,
mislim Anju.
15