Novi pravac, novi mesija, genije! Stil kakvim bi Tesla
pisao da se odlučio za prozu, jer Tesla bješe pjesnik
Lorejn, baš kao ja, sve to će servirati taj novinarski
skupocjeni papir. To je sudbina, Lorejn, Bog tako hoće i
Isus i Sveti Duh, svi su na mojoj strani, jer moja greška
je jedna, pokajao sam se, sad je tvoj red da se kaješ.
Obrisao sam znoj sa čela omanjim peškirom ispod
police.
Iako je fotelja prilično udobna ovdje, na raskršću, u
glavnoj ulici sa pristojnim mrakom za otuđene parove,
mašta mi raspali hormone sreće, smijuljio sam se
podlo, naglas. Mada, šta sam mogao očekivati,
Filološki još čeka da položim četiri ispita koja odavno
ne učim, posao profesora književnosti ne čeka, jer ga
nije bilo ni u malim gradovima sa malim školama sa
suvim profesorima koji još uvijek žele da te šibaju za
neznanje i nedostatak komunizma među zubima.
Lorejn je otišla, da je tu sve bi bilo drugačije, mogao
bih očekivati, mogao se nadati, magija smisla postanka
je u njenoj tišini, mogao bih čitav život slušati tu tišinu,
zadovoljan i blažen.
Sad mi je jedina nada ovaj rokovnik ispod Dablinaca
koji čeka da bude popunjen svim tim rečenicama i
dijalozima, dok se paprike prevrću po pločniku, Lorejn,
ti ćeš žaliti, a za tačno tri mjeseca ću imati dovoljno
novca da dođem u Hamburg i nađem te na izbjegličkoj
adresi s tim dripcem.
11