Boris Vukić, partner Adizes SEE
[email protected]
O
dgovor na pitanje zašto
nema vozača, lekara...
veoma je jednostavan – ne-
ma ih zato što su otišli. Naučili su i
ovladali svojim zanatom i otišli u neke
druge srećnije zemlje gde se njihov
rad više ceni i vrednuje. Kad govorimo
o profesionalnim menadžerima, obja-
šnjenje ne samo da nije tako jedno-
stavno, već naprosto nije tačno.
Profesionalnih menadžera nema, jer
jednostavno u vremenima tranzicije nije
ni bilo uslova da se razviju u dovoljnom
broju za tržište koje će ih svakog dana
biti sve gladnije i gladnije. Dozvolite mi
da kompanije koje kod nas danas posluju
grubo podelim na preduzetničke (koje
pokrenuše osnivači), internacionalne
(koje centrale imaju širom sveta) i javna
preduzeća (koja su u vlasništu države ili
gradova) i polako objasnim prethodno
izrečenu tezu.
Samouki
U preduzetničkim kompanijama
nisu mogli naučiti menadžment,
jer osnivači nisu menadžeri već su
preduzetnici. Samouki, kako znaju
i umeju, bore se i sa tržištem i sa
svojim zaposlenima, vode kompaniju
na osnovu preduzetničkog njuha a ne
planova; umesto godišnjih razgovora
imaju periodične izlive kritike (upo-
trebih najblažu konstrukciju) ili ređe
hvalospeva; umesto da čitaju izve-
štaje, slušaju usmene raporte koje
zaborave, kad i odluče da kolegijume
vode onda ih bez zapisnika završavaju
dogovorom da sprovedu ono što su
se prošli put dogovorili...
Uvek se iznova veselim prilici da
osnivačima, nakon prvog susreta sa „top
menadžmentom“ njihovih kompanija, na
pitanje „kakvi su ovi moji“ odgovorim:
„Ko ih je menadžerima pravio – odlični
su“. Izuzeci postoje, retki su i mogu se
pronaći među onim osnivačima koji
su pokrenuli kompanije kao direktori
ili rukovodioci u nekada velikim
sistemima koji su se u tranziciji urušli.
Oni su iskoristili veze i poznanstva, ali
i menadžerska znanja iz tih sistema, i
vodili su svoje kompanije planirajući
i razvijajući svoje saradnike. Na ovo
treba još dodati i one retke koji su
imali ozbiljne principale u razvijenom
svetu i koji su ih prosto naterali da
se ne ponašaju na način opisan na
početku prethodnog pasusa. Nakon
godina u kojima su bili poput star-
malog deteta i one su izrasle u ozbi-
ljno vođene kompanije.