je njegovo manjinsko viđenje i Air Wick Freshmatic je lansiran u šezdeset devet zemalja .
“ Na neki način se možda čini čudnim razmišljati o konfliktu kao pokretaču rezultata . Kada se ljudi bore unutar mnogih organizacija često je ružno . U politici , partijski gnev je doveo do rasprostranjene disfunkcije u vladinim institucijama . Mnogi ljudi danas razumljivo žude za manje borbe a ne više . Ali kako sam ja otkrio , postignuće Reckitt Benckisera nije bilo jednostavno boriti se . Bilo je boriti se na zdrav način ”, pojašnjava Hansen .
Implicitne norme za “ dobru borbu ”
Tokom svojih intervjua profesor je pokušao da raspozna neizgovorena pravila ( stručnjaci za društvene nauke ih nazivaju implicitne norme ) za dobru borbu u Reckitt Benckiseru . Stigao je do sledećeg :
• Pokazati da je svaki sastanak 100 % pripremljen
• Izgraditi mišljenje i izreći ga sa ubeđenjem ( i podacima )
• Ostati otvoren za ideje drugih , ne samo za vlastite
• Dozvoliti da najbolji argument pobedi , čak i ako nije vaš ( a često nije )
• Slobodno ustati i glasno govoriti , ali nikada ne argumentovati lično
• Uvek slušati ( zaista slušati ) stavove manjine
• Nikada ne treba slediti konsenzus radi vlastitog dobra
“ Za razliku od većine borbi koje danas vidimo oko sabe , sukob u Reckitt Benckiseru je bio oštro fokusiran na ideje , ne na ljude . Preovladali su podaci , zvučna logika i čisto razmišljanje , a ne osoba koja najglasnije viče . Lideri su žestoko štitili stavove manjine , pozivajući učesnike da ostanu otvoreni za nove ideje dok debatuju – da slušaju , a ne samo ubeđuju . Lideri su takođe zahtevali da učesnici u svakom trenutku pokazuju osnovno poštovanje jedni za druge ”, navodi dalje autor .
I sâm Becht je to objasnio u blogu 2010 :
“ Mi zpravo podstičemo ‘ konstruktivan konflikt ’! Kada postoji grupa ljudi koji su strastveni u pogledu niza ideja , ja želim da obezbedim da te ideje mogu da procvetaju . Konsenzus većine ne bi trebalo da ih ućutka . Ako oni dođu naoružani činjenicama i spremni da argumentuju svoju tačku gledišta , biće ohrabreni da nastave sa radom ... Naravno , to može dovesti do nekih energičnih sastanaka .”
Da bi dalje podržao “ konstruktivan konflikt ” i obeshrabrio razmišljanje grupe , Reckitt Benckiser je organizovao timove radi uključivanja učesnika sa različitim obrazovanjem i stavovima . Što više različitosti , to bolje . Kako je to Becht izrazio : “ Nije važno da li imam Pakistanca , osobu iz Kine , Britanca ili Turčina , muškarca ili ženu , koji sede u istoj prostoriji ; da li imam ljude koji su radili prodaju ili nešto drugo – sve dok imam ljude sa različitim iskustvima . Zato što je šansa za nove ideje mnogo veća kada imate ljude sa različitim obrazovanjem .” xxx