E-book Zorana Gavrilović - Sudbine dvojice Jovana | Page 36

sa pogačom i bokalom vina u rukama. Za njih su to
bili dani prvih ozbiljnijih koketiranja sa komšilukom.
To je jako brinulo roditelje, pa kako su shvatili o
čemu se radi počeli su da navodadžiraju Julijaninu
udaju, zato što je bila najstarije dete. Margita je
znala da je u takvim situacijama zakon srca presudan, što može posvedočiti iz svog primera, pa je
primetila da Julijani čudno sjaje oči kad ide na
vašare. Što muški razum ne može da shvati, može
ženska intuicija! Izgradnja škole je vrlo brzo završena, obzirom da su angažovali najbolje radnike,
ostale su im još administrativne formalnosti. Jovanov ugled je još više porastao, postao je član Organizacionog odbora za elektrifikaciju Leskovca. Sa
druge strane, posao sa kanapima se stalno razvijao i
trebalo je proširiti tržište na druge gradove i zemlje.
U to vreme su radnici koje je Jovan angažovao radili
na uvođenju dalekovoda, pa se morala naći alternativa za vašare i sajmove. Julijana je često izlazila iz
kuće sa izgovorom da ide da napuni vodu i svaki put
se vraćala rumenih obraza. „Da se nisi u nekoga zagledala“ pitala je Margita. „Nisam, majko“, odgovarala je Julijana. „A što su ti obrazi tako crveni i zenice
široke?“, zapitkivala bi je Margita? „To je od vazduha“, odgovarala bi Julijana.
Jovan u je posle dužeg traganja za pouzdanim trgovcima pozvao sladoledžijinog sina Mihajla da do36