E-book Zorana Gavrilović - Sudbine dvojice Jovana | Page 37

đe u kuću da razgovaraju o trgovini, kojom prilikom
je Julijani ispalo slatko iz ruku. Margita je znala o
čemu se radi. Jovan je pripremio robu za utovar u
voz a zatim požurio na sastanak Organizacionog odbora za elektrifikaciju. „Konačno će Božija svetlost
zasijati i ovim gradom!“ veselo i uzbuđeno je rekao
kad je stigao kući. Ostali ukućani su se prekrstili i
pomislili da je sišao s uma. „Od sutra će sve blještati
od svetla i svaki grad i svaki dom će sijati do kasno u
noć“, govorio je Jovan. „A kako će to sijati, kao
Sunce ili kao Mesec“, zapitkivali su ostali. „Kao munja samo stalno i neće niko stradati“, govorio je
Jovan. Đurđa je počela sve usredsređenije i koncentrisanije da se moli Bogu. Sutradan je u grad uvedena struja, kojom prilikom je jedan član odbora dobio
infarkt od sreće i umro. Tom prilikom je nastala
izreka „Sijalička sinu Pone Maznić zinu“. U gradu je
nastalo čudno komešanje pomešanih osećanja radosti zbog uvođenja struje i žalosti zbog smrti člana
odbora. Svi oduševljeno istrčaše na ulicu da pozdrave promotere revolucionarnog otkrića.

37