E-book Zorana Gavrilović - Sudbine dvojice Jovana | Page 10

„Posle ručka idemo na majčin grob, zatim me
pratiš, a ocu govoriš da sam otišla kod tetke Julije“.
„Dogovoreno“, odgovori Džesika i proguta
knedlu.
„Ne tuguj molim te, tetki Juliji reci sve“, odgovori
Margita.
„Dobro“, reče Džesika.
Za ručkom je u kući Sabo vladala čudna tišina,
koja je bila gotovo neprirodna.
Maćehi je pao u oči medaljon koji Margita do tada nije nosila, pa je ženski intuitivno predosetila da
nešto smera, obzirom da isti nije nosila u svakodnevnim prilikama, već ga je čuvala za posebne.
„Posle ručka idemo na majčin grob a zatim kod
tetke Julije na kolače,“ taktično je Margita prekinula
tišinu koja je za stolom vladala.
„Pozdravite Juliju i gledajte da dođete pre mraka,
neću da brinem, na ulicama se svašta dešava“, govorio je grof dok je Eva zapitkivala služavku šta je
spremila od jela za užinu.
Z