E-book Zorana Gavrilović - Sudbine dvojice Jovana | Page 11

govorila Margita dok je Džesika u suzama dekorisala
cveće na grobu.
„Ti ćeš uvek biti uz mene, ja ću stalno misliti na
tebe i čuvati nakit koji mi je uspomena na tebe.
Znam da si ti uz mene i da me sa neba posmatraš sa
Anđelima. Od večeras napuštam kuću Saboovih i
odlazim sa izabranikom svoga srca Jovanom, onim
divnim Srbinom, koga sam sretala na pijaci dok je
prodavao razne predmete od kanapa i zemljane
sudove od gline. Nikada te neću izbrisati iz svoga
srca“.
Džesika se glasno zaplaka a zatim se sestre zagrliše i odoše put pijace. Tamo ih je čekao Jovan sa
spremljenom hranom i pićem za put. Konji su bili
spremni za put a sanduci prazni uredno poređani u
kolima.
„Sudbino moja, došao je čas od kada nas više nšta
u životu neće rastaviti“, govorio je Jovan Margiti
dok se opraštala od sestre.
Zatim se Margita pope u kola a Džesika ode kući,
obećavajući da će reći da je tetka Julija zadržala
Margitu na nekoliko dana. Kroz pola sata ustanoviše
trgovci da su tu svi članovi konvoja i konvoj krenu
put Srbije. Duž puta su prolazili predeli suncem obasjanih krovova kuća, vrtovi, rečna korita i druge
lepote koje je Margita gledala po prvi put. Oboje su
11