LJUBAV I VREME
Potrošio sam sve reči o ljubavi govoreći,
jer šta se još može reći o takvoj nesreći.
Gde moja božja ljubav prava, mora umreti,
ostala je još nada da će se nova pojaviti.
Za taj dan, za taj tren, treba u bolu živeti,
jer kroz sreću i radost, nikad to ne mogah doživeti.
Samo patnja i bol, čemer, iskušenja i jad,
ostalo je još malo od života, al sam čekat’, još rad.
Bože, kad pomislim šta si mi sve ružno pokazao,
znam da sam na tim iskušenjima zakazao.
Ali, hvala ti, Bože, jer ponovo mi daješ pravi dar,
da živim, osećam, volim, da želim, da imam san.
Evo, već drhtim, groznica, osećam tu ljubavnu glad,
vidim divnu moju vilu, koju očekujem sad.
Korakom gazele trči, netremice gleda u mene,
sa cvetom u ruci, u haljini lepršavoj, boje zelene.
Oči, ah te oči, koje neumoljivo gledaju mene,
ta plamena strast u njima treba da upali mi vene.
Tog momenta, trena, u toj sekundi sve će stati,
Jer ja više neću nikog drugog znati, videti, osećati!
Za taj dan, za taj tren, treba u bolu živeti,
jer kroz sreću i radost, nikad to ne mogah doživeti.
Samo patnja, bol, čemer, iskušenja, jad,
ostalo je još malo od života, al’ da čekam još sam rad.
44