' Dogodine ću u školu ', rekla sam, iako to nije bilo tačno, ali su mi uvek, na pitanje kad, odgovarali sutra ili dogodine.
' Šta? Tolika devojka, a još ne ide u školu. Vidi, viša si od mene.'
Ja sam u tom trenutku zasta bila viša od njega jer sam stajala, a on čučao.
' Mene će da uči učiteljica Mira ', rekla sam za svaki slučaj, da se ne nada da će me on učiti. ' Znam, dušo, a sad te uči Bisa, je l’ tako?' Bisa mi je bila vaspitacica u zabavištu i ja sam potvrdila.
' Vidiš, Neno, kako deda Uča sve zna ', rekla je mama. ' Učitelju, izvinite što kažem‘ deda’. Ne ljutite se, valjda?'
' Ne, Miro, ne ljutim se ', reče deda Uča. ' Pa ja i jesam deda. Po godinama, bar.'
U to vreme još nije imao svoje unuke, koje je toliko priželjkvao, Andrija se rodio tek osam godina kasnije. ' Znači, taj Andrija je mlađi od tebe?', upitala sam.“ Da, Andrija je mlađi petnaest godina od mene. Upoznala sam ga tek kad sam Dedu dovela iz bolnice. Dobrotina prva žena, Smilja, tada je već bila pokojna i nije se imao ko brinuti o njemu. Meni je Glavna komanda naložila da ja preuzmem taj zadatak. Kad smo došli, dočekao nas Goran, Dobrotin i Smiljin sin, odnosno Andrijin otac. S njim je bio i Andrija koji je tada imao tek osam godina.”
„ Čekaj!”, prekidoh je, jer mi se tu nešto nije uklapalo.“ On tada nije mogao biti načelnik službe bezbednosti?”
91