“ Neno, ne moraš da govoriš engleski”, reče Deda.“ Naša gošća savršeno govori slavinski. Studirala je našu i rusku književnost.”
“ Neka. Hoću i ja da isprobam svoj engleski. Da ne bude da sam ga džabe učila”, reče Nevena.
“ Vi savršeno govorite engleski”, pohvalih je.“ Doduše, malo previše oksfordskog naglaska, ali...”
“ Učila sam izgovor sa CD-a”, objasni Nevena.“ Dok sam studirala, radila sam na recepciji jednog hotela pa sam morala da znam engleski.”
“ Vidi se da ste ga dobro savladali... Neno. Mogu li i ja tako da vas zovem?”“ Naravno. Dođi da te zagrlim, Samer.”“ Sami”, dočekah ja.“ Imaš lepo ime, Sami. Nema potrebe da ga skraćuješ; nije dugačko.”“ Mama i tata su ga skratili pa sam tako navikla.”“ Dobro. Onda Sami”, zaključi Nevena.“ Nego... ti se još nisi ni raspakovala. Dođi, odvešću te u tvoju sobu.”
Nevena pođe u predsoblje, a ja za njom. Predsoblje je bilo malo, jedva da je imalo desetak kvadrata ukupno, ali dovoljno da u njega stane vešalica sa ogledalom i cipelarnikom.
Moja torba je bila tu. Nevena je uze i ponese širokim stepenicama levo. Na spratu je bio dovoljno širok hodnik sa prozorima okrenutim zapadu, suprotno od čela kuće. Sad smo na drugoj strani, zaključih po tome što se kroz prozor videlo sunce na zalasku.
“ Evo, Sami, ovo je tvoja soba”, reče Nevena otvarajući druga vrata s leve strane.
38