“ Neno , ne moraš da govoriš engleski ”, reče Deda . “ Naša gošća savršeno govori slavinski . Studirala je našu i rusku književnost .”
“ Neka . Hoću i ja da isprobam svoj engleski . Da ne bude da sam ga džabe učila ”, reče Nevena .
“ Vi savršeno govorite engleski ”, pohvalih je . “ Doduše , malo previše oksfordskog naglaska , ali ...”
“ Učila sam izgovor sa CD-a ”, objasni Nevena . “ Dok sam studirala , radila sam na recepciji jednog hotela pa sam morala da znam engleski .”
“ Vidi se da ste ga dobro savladali ... Neno . Mogu li i ja tako da vas zovem ?” “ Naravno . Dođi da te zagrlim , Samer .” “ Sami ”, dočekah ja . “ Imaš lepo ime , Sami . Nema potrebe da ga skraćuješ ; nije dugačko .” “ Mama i tata su ga skratili pa sam tako navikla .” “ Dobro . Onda Sami ”, zaključi Nevena . “ Nego ... ti se još nisi ni raspakovala . Dođi , odvešću te u tvoju sobu .”
Nevena pođe u predsoblje , a ja za njom . Predsoblje je bilo malo , jedva da je imalo desetak kvadrata ukupno , ali dovoljno da u njega stane vešalica sa ogledalom i cipelarnikom .
Moja torba je bila tu . Nevena je uze i ponese širokim stepenicama levo . Na spratu je bio dovoljno širok hodnik sa prozorima okrenutim zapadu , suprotno od čela kuće . Sad smo na drugoj strani , zaključih po tome što se kroz prozor videlo sunce na zalasku .
“ Evo , Sami , ovo je tvoja soba ”, reče Nevena otvarajući druga vrata s leve strane .
38