Pa i ti si Samer, a zovu te Sami, pobuni se moja savest.
Uto se pojavi držeća žena, još uvek lepa, u svojim pedesetim godinama. Zblanuto smo gledale jedna u drugu, dok se Deda šeretski smešio zbog naše zbunjenosti jer je on već pri prvom susretu sa mnom morao uočiti moju i Neveninu zapanjujuću sličnost; jer – Nevena je izgledala kao moja starija kopija. Iste jarkoplave oči i svetlosmeđa kosa, ista visina i građa, samo su odeća i frizura bile drugačije. Nevena je imala na sebi jednostavnu puplinsku letnju haljinu do kolena, a ja sam na sebi još uvek imala putničke suknja-pantalone, takođe do kolena. Njene i moje potkolenice su izgledale gotovo isto kada se posmatraju odvojeno od celine.
“ Ovo je naša gošća Samer Vord, a ovo moja službena negovateljica, a neslužbeno žena i domaćica Nevena Maksić”, predstavi nas Deda.
Žena i domaćica, začudih se. Zar se Deda u starosti ponovo oženio? I to ovakvom lepoticom!? Jer, Nevena je bila još uvek lepa žena, uprkos godinama.
Nevena mi pruži ruku koju ja rado prihvatih. Stisak joj je bio čvrst i srdačan.“ Dobro nam došla, dušo”, reče Nevena na savršenom engleskom.“ Mi sigurno imamo nekog zajedničkog pretka.”
“ Neki moj predak je došao u Ameriku sa planine Kosmaj pošto su mu Turci pobili porodicu i opljačkali i popalili sve što je imao.”
“ E pa onda je sve jasno”, reče Nevena,“ moj deda po majci je iz sela Nemenikuće na Kosmaju.”
37