“ Ovo vi gajite cveće !?”, upitah začuđeno Dedu . On se nasmeja . “ Ja gajim samo luk i paprike , ali tamo , u vrtu iza kuće . Ovo je Nevenin cvetnjak .” “ A ko je Nevena ?” “ Nevena je moja ... negovateljica koja mi je dodeljena kad sam osamnaeste po drugi put imao moždani udar pa zaglavio u bolnicu .” Išli smo popločanom stazom prema kući . “ Imali ste moždani udar dva puta !?”, čudila sam se .
Kako je ovaj čovek uopšte još živ , pitala sam se u sebi .
“ Prvi put dve hiljade i prve ”, potvrdi Deda . “ Ali , fala bogu , sad je dobro . Kao da sam ponovo rođen dvadesete , kad sam izašao iz bolnice . Posle prvog sam bio invalid , leva strana tela neosetljiva , leva ruka i noga nedovoljno funkcionalne . Sad sam kao mladić od sedamdeset godina .”
Mladić od sedamdeset godina , ponovih u sebi Dedinu gorku šalu . Pa zaista , iz njegove perspektive i u odnosu na njegovu sto jednu , sedamdesetogodišnjaci su bili mladići .
Popeli smo se uz stepenice-basamake-stube i krenuli ka stočiću za kojim smo sedeli pre šetnje .
Dedin ajfon je još uvek bio na istom mestu . Deda ga dotače i on zasvetle . “ Molim ”, začu se prijatan ženski glas iz njega . “ Neno , dođi da upoznaš gošću ”, reče Deda . “ Odmah dolazim ”, začu se isti glas . Je li to ta Nevena , zapitah se . E jesu ovi Slavini komplikovani . Prvo daju deci dugačka imena pa ih posle skraćuju .
36