“ Jednodelni , boja nije važna ”, odgovorih . “ Izvolite uđite u kabinu ”, reče devojka pružajući mi jedan zeleni kostim .
Deda uđe u jednu kabinu , ja u drugu . Na izlasku sam morala da uvučem karticu u automat i ukucam PIN . ' Pa ja nisam htela da kupim kostim ', pomislih ali ništa ne rekoh , ionako je sve besplatno .
Deda je već bio na žalu i mahao mi da priđem . Na sebi je imao samo bokserice . Nije bio mišićav , ali ni mlitav , sasvim prosečno razvijen muškarac , ali me iznenađivalo to što , osim sedih dlaka na prsima , nikakvih drugih tragova starosti na njemu nije bilo .
“ Idemo !”, reče Deda ulazeći u vodu . Silazio je polako ; voda mu je dosezala do kolena kad se sagnuo i ispljuskao vodom po telu . Zatim zapliva .
Plivao je sporim pokretima , ali začuđujuće brzo jer su mu zamasi bili snažni . Ja sam ga sledila . Plivali smo na nekoliko metara od obale , uporedo s njom . Nije bilo nikakvih prepreka , čamaca ili slično , da nam smeta . Plivali smo oko pedeset metara u jednom pravcu , zatim je Deda napravio okret u vodi i zaplivao nazad . Kad smo došli do kućice , Deda reče :
“ Možeš zadržati kostim na sebi , ionako ćeš odmah pod tuš . Idemo pravo kući .”
Ovoga puta smo išli popločanom stazom koja nas je dovela do same Dedine kuće koja se izgledom ili veličinom nije razlikovala od ostalih kuća . Jedino se okućnica razlikovala po cveću koje je tu bilo zasađeno i vrlo lepo raspoređeno i usklađeno po bojama i vremenu cvetanja .
35